Povodac bez kancelara

No, za zlu ne trebalo, umesto nepouzdanog interpretatora Dačića, za „pink“ blatobrane i „verujte tuđim očima“ grudobrane, zalegli su dežurni vučićobranitelji, priučeni sintetičari, instant analitičari i ostali režimosočinitelji, u hrabrom jurišu na onu Slovenku za proširenje Maju Kocijančič, i to, sa skoro istom žestinom kojom su, neki mesec ranije, horski skočili na onu Sarajku Dunju Mijatović iz Oebsa. A sve istom prigodom: povodom EU insinuacija da u Srbiji ima nedostatka slobode medija, tvora i govora, misli i primisli.

Koje, pak, iste, jelte, imamo u ogromnim količinama, čak i za izvoz, u čemu smo se, u odnosu na pretprošlu godinu, pomerili za impozantnih devet mesta – na svakih sat vremena, slušam u „minut-dva“, sa svih televizijskih kanala prof. dr Mirjane Marković, pardon, šefa njezine izborne kampanje „Jul je kul“.

Dapače, veli dalje prof. dr Mirjana Marković, pardon, tvrdi portparol njenog Jula, danas, valjda, ministar za rad, nerad i tome slično, jedino našem predsedniku Vlade neko, očigledno iz prijateljskog Brisela, osporava „pravo da misli, da govori, da odgovori na novinarsko pitanje, da se bori za interese Srbije i njenih građana“.

Sam kancelar je – e to sam već naučio napamet – zaprepašćen činjenicom da neka činovnica, u ime EU, pokušava da ga ućutka, rešio da više ne bude lutka na povocu, potrčko i poslušnik (a sumnja kancelar da ima i takvih!) već samo sluga građana Srbije, pa je čak spreman da se, tamo nekima (sumnjam iz Brisela?) skloni sa puta.

Nama, „nevernim Tomama“, mislim suprugu supruge predsednika Srbije i mojoj malenkosti, sve je dodatno pojasnio već rečeni AV (mislim, Alexandar Vulin): Vučić prima naređenje jedino od građana Srbije! Za razliku od Njegove ekselencije i mene, koji ne primamo ničija, pa ni narodna naređenja, ako je tačno da je, kao što tvrdi kancelar, narod izabrao kresanje penzija i plata umesto Kosova u Srbiji.

E, kad mu, dakle i našem kancelaru, skroz dođe iz fotelje u glavu, pa prestane još da bespogovorno i „istinski veruje u vrednosti EU“, pa kad se, umesto na činovnice Kocijančič i Mijatović povodom tričarija, brecne, recimo, na Angelu Merkel, glede otimanja Kosova od Srbije – dobro došao u klub! Ne Severinin. Već Ekselencijin i moj.

Njegova ekselencija i ja ga – makar dok „Jovan bez Zemlje“, sa novom „platformom o Kosovu“ još jednom ne izda – čekamo. Eto, najmanje do 9. februara. Dok miševi beže pod skute jačih, možda baš kancelar – dajte malo optimizma – prepliva na našu, u ovom momentu, „gubitničku“ obalu.

Ima, doduše, i druga alternativa, poput Grabar – Kitarovićkine („strateško partnerstvo s našom prijateljicom Nemačkom!“), ali ona se, prethodno, muški, otvoreno, jasno, razgovetno, bez foliranja i kukumavčenja, bez spinovanja i zamlaćivanja, iskreno kandiduje na izborima. Pa, kom opanci, kom obojci, poštovani predsedniče Vlade!