Poznaje se ko je terorista…

A teroriste je regrutovala „teroristička organizacija“ (citat: Mihailo, mitropolit lažnocrnogorski) po imenu Srpska pravoslavna crkva, sa zadatkom da izazovu „planiran užas, do sada neviđen“ (citat: Katnić, specijalni tužilac milocrnogorski)…

Tako to biva kad se spin-doktorisanja dohvate velemajstori „prespajanja klijenata“, pa, o istom trošku, gledaju kako da laserskom operacijom „državni udar“ što više pomognu podgoričkom, a što manje naškode svom beogradskom klijentu.

Dok sam ovo pisao, još se nije znalo šta će o svemu presuditi naš Kancelar, ovaj put u funkciji koordinatora mističnog tela pod kodnim nazivom „BZKSB“. Ali, ako vrhovni spin-doktor crnogorijanski i srbijanski nije promenio poznati rukopis biće, verovatno, osuđujuća presuda: Svi koji su verbalno protiv don Milovog režima, potencijalno su sumnjivi, to tim pre, jer ko nije za gospodara Crne Gore, Brda, Stare Hercegovine i Boke, taj nije ni za Kancelara srpskog i cele Srbije!
I dok naša narodna vlast spasava Gospodara donjeg od „14 srpskih terorista“ i izbornog mu poraza, Kosovo – odlazi li odlazi, a „naši prijatelji“ iz NATO jasno poručuju: Kosovo je naše (mislim: njihovo), budućnost Kosova je u NATO… Zalud vapaji moga novog favorita Đurić Marka Ledenoga, zalud njegovo „Oj, Kosovo“, zagubljeno kao krik u „Lelejskoj gori“. Brisel traži samo ono što je po „Briselskom sporazumu“. Ni manje – ni više. Pismenome dosta. A vi se sad češkajte – rukom koja je to poniženje ispotpisivala…

Važno je da Srbiju, „ad kalendas grekas“, a možda i ranije, čeka članstvo u EU. Možemo li, po tom pitanju, nešto naučiti od Andrića koji je, baš Berlin poznavao kao svoj vlastiti diplomatski džep. Elem: „Zaraziti nekog čekanjem, to je najsigurniji način vladanja nad njim, to znači učiniti ga nepokretnim i bezopasnim potpuno i zauvek, i ta obmana čekanja tvrđa je od svakog zatvora i jača od najjačih bukagija, jer se, sa mnogo sreće i veštine, iz zatvora može pobeći i okova se može čovek osloboditi, ali te obmane(!) – nikad ni doveka. Sve što jeste i što znate, umete i možete, stavljeno je u službu toga čekanja bez kraja i bez ikakvog izgleda na ostvarenje. Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi dobiju i bez najmanjeg čekanja sve što žele i čemu se nadaju…“

Eh, da, bez želje da Kancelaru kvarim nirvanu, čitam kako, brzinom „Beograda na vodi“, u Tarčinu kod Hadžića, napreduje izgradnja grada „Sarajevo Resort Osenik“, prvog namenskog arapskog staništa u BiH. Vlasnici svih, do sada izgrađenih, 160 kuća s velikim jezerom u sredini i visokom ogradom oko naselja su Arapi, a čak je i građanima BiH, leti, zabranjen ulazak u nj. Šta mislite da, ne daj Bože, nekome padne na pamet da nešto slično, recimo za Ruse, zida kod Srebrenice?! Za one koji ne znaju bih-zemljopis: Tarčin je bio koncentracioni logor za Srbe, smešten u žitnom silosu, koji je funkcionisao od 11. maja 1992 do 27. januara 1996, odnosno dva meseca posle Dejtona.
A, zbilja, kako se zovu oni koji, u nečije ime, bijući preumljuju navijače „Parizana“ na istočnoj tribini što skandiraju nešto na račun Kancelara, a nisu „teroristi“?