Na sam dan potpisivanja Prvog briselskog sporazuma jedan veoma važan – verovao sam, i obavešten – čovek iz DSS-a ubeđivao me je da su pregovori „doživeli krah“, što njima (de-es-esovcima) i SNS-u „otvara velike mogućnost za saradnju“. Kakvi vizionari, takva im i podrška u biračkom telu.
Setih se toga dok čitam, kako naprednjački kandidat za gradonačelnika (pola) Mitrovice, onaj Krstić u ostavci, seiri nad stavom „međunarodne zajednice“ da, za legitimitet izbora, „nije važan procenat onih koji će izaći na birališta“ u kosovskosrpskim opštinama!? Iz Brisela, pak, vest u obliku izjave PV da je „Srbija ispunila sve svoje obaveze“, kako one koje jesu da jesu tako i one koje nisu, a ubrzo biće da jesu. Ma šta to značilo.
„Ja sam vam uvek govorio, nema više politike, već samo ima spas srpskog naroda i spas Srbije. Nema više partija, nego Patrija – Otadžbina. Nema više frontova nego samo jedan srpski front na kome svi dobronamerni Srbi ima da se okupe i da rade, na čelu tog fronta ide vlada narodnog spasa i osnovna i jedina misao vladina, jeste da bude od koristi srpskom narodu u ovim teškim trenucima…“, kazao je premijer.
Režimske novine, opet, izveštavaju: „Srpski front je front obnove i uzdizanja zemlje i napor da se spase i sačuva svaki srpski život. (On i vlada) stoje više od dve godine na tome frontu. Za to vreme učinjeno je mnogo dobrog i korisnog za srpski narod… Naciji je ukazan siguran put uspona, onima koji nisu videli istinu, otvorene su oči da vide mnoga fakta koja su bila, zbog nanosa tuđinske propagande, sakrivena od njih…“
Predsednik Vlade, ponovo, u obraćanju mladim poljoprivrednicima koji su vratili sa stručnog usavršavanja u Nemačkoj: „Nemačka je zemlja u kojoj se zna ko zapoveda, a ko sluša. Nije to vašar kao što je bilo kod nas, nego se znaju dužnosti, a znaju se i prava. Samo tamo je Božji blagoslov gde se sluša i radi… Hoću da stvorite novo selo, ubavo i veselo.“
Jedan od prvih poteza koji je, onomad, kada su ga Boris Tadić, Demokratska stranka i Vašington instalirali u fotelju zamenika premijera, povukao Ivica Dačić bio je da naredi izbacivanje Nedićeve slike iz zdanja u Nemanjinoj. Uz obrazloženje da je ovaj bio kvisling i kolaborant.
I kakve to veze, jedno s drugim ima, poštovani čitaoče? Utoliko što sam treći, četvrti i peti pasus ovog teksta preuzeo iz beogradskog lista „Obnova“ (izdanje od 18. i 20 oktobra 1943. godine), bliskog „predsedniku Vlade narodnog spasa“ generalu Milanu Nediću.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
