Pravda na novoevropskom

Ako je cena za to odricanje od Kosova – alarmira jedan list koji 16. septembra, uz slogan „20 godina na istoj strani vi i mi – kad smo strahovali i kad smo bili neustrašivi“, slavi svoj 20. rođendan. List u čijem sam nezabeleženom odrastanju do ondašnjeg tiraža od 300.000 primeraka, prvih nekoliko meseci njegovog života, kao zamenik glavnog urednika i urednik političke rubrike – učestvovao! A ako vas zanima zašto je nekoliko nas urednika, pobeglo sa bojišta i pokrenulo „Demokratiju“, pa, evo, da vam kažem: naš tadašnji (zapadni, EU!) gazda, pod pritiskom Slobinih čeličnih pesnica, upriličio je samobičevanje, popljuvao sve što smo do tada radili tvrdeći da su građani i studenti koji su, u zimu 1996, protestovali protiv izborne krađe – šačica za(b)luđenih, horda i čopor sa (Vukom) predvodnikom…

Izgleda da je Ekselencija odlučila da svoje videliste iz stranke istera na čistac. On je, ne čekajući

Kancelarevo vizionarsko „da“, sa poslednjim sudijskim zviždukom u Riju, počeo svoju predsedničku kampanju. Zaigrao je neuvijeno baš na teme od kojih, kao od kuge, beži Kancelar: ne u NATO; ne u EU ako je cena Kosovo; EU – što da ne, ali i ne mora; uvek sa Rusijom; uvek uz Srpsku, pa i po pitanju referenduma! I, cinično podsetio Kancelara da se kroki krokija platforme o Kosovu krčka u Nemanjinoj već 16 punih meseci, usput otvoreno kršeći Kancelarevu naredbu da ne sme da se odgovara na provokacije (evropskog) Zagreba! Zanimljivo je da od potencijalnih predsedničkih kandidata još jedino Vulinov potpredsednik Bratislav Jugović nedvosmisleno poručuje da se Kosovo može sačuvati isključivo premeštanjem pregovora Beograda i Prištine iz Brisela u Moskvu, odnosno davanjem ruskog državljanstva Srbima sa KiM.

Veleposlanici Skot, Kif i ambasadorska EU ekipa i dalje pritiskaju Kancelara da, ako već ne hapsi Dodika, prekodrinskim Srbima barem silom uzaptuje pravo na „Dan RS“, jer, kao, „nema drugog rešenja za mir na zapadnom Balkanu“. A ja velim da ima: Ustavni sud BiH (tj. oni koji su preglasali predstavnike dva konstitutivna naroda) lepo opozove svoju tragikomičnu odluku da Srpska ne može da slavi deveti, ali može, na primer, deseti ili osmi januar i – nema referenduma, nema frke. Ali, šta bi onda sa sobom Incko? Šta bi radili bogati mali hrčci iz OHR-ove birokratije? Gde bi se udomio ostali preplaćeni bašibozuk briselski i šta bi bio smisao njegovog postojanja kad bi odjednom prestao da huška Bošnjake, Srbe i Hrvate jedne na druge? Jeste li se nekad pitali čemu NATO kad je Varšavski pakt odavno mrtav? Zašto postoji? Ko mu je neprijatelj? Marsovci, vanzemaljci ili neko treći kad na kugli zemaljskoj ne postoji drugi vojni takmac? Zbilja, protiv koga bi sutra ratovao NATO i na koga bi pucao srpski vojnik kad bi mu Srbija sutra pristupila? Protiv Rusije?

Medvedev nam stiže uskoro. Dolazi po odgovor: dža ili bu! Moskva je u BiH već izabrala stranu u tamošnjoj smehotresnoj olimpijadi. Kancelar još može da bira: Kosovo ili EU pod specijalnim uslovima za Srbiju? Okrene li definitivno leđa Rusiji, Kosovo ekspresno postaje ne samo članica Unesko, nego ubrzo ulazi i u UN. Zar je toliko teško stisnuti petlju i reći „NATO prijateljima“: Rusija će u Srbiji dobiti, u najmanju ruku, onoliko koliko ste dobili vi koji ste nas bombardovali osiromašenim uranijumom i stvorili jedinu NATO državu na svetu!