Prenapregnuti naprednjaci

A sve stoga da se ni on, Ekselencija, ni tzv. sudije tzv. Ustavnog suda Srbije ne bi slučajno, jasno i glasno, izjasnili o samovoljnim parafima sadašnjeg Kancelara i aktuelnog mu Potkancelara o „Briselskim sporazumima“, iz aprila 2013, o izdaji Kosova i Metohije zarad dobijanja Svetog Datuma o otpočinjanju još svetijih pregovora sa Briselom, čitaj Berlinom. Koji, evo, nikako da otpočnu, a Kosovo dajemo li dajemo i predajemo…

Šta kažu Britanci o našim mukama? Ma, prave se Englezi i – baš ih „bole briga“! Njihov referendum o izlasku iz Evropske unije samo što nije, „šengen“ ih obavezuje kao lanjski sneg, jedini Srbi u britanskim medijima ovih dana su ovi naši fudbalski legionari iz, Čelsija, oba Mančestera, Liverpula, Sautemptona, Njukasla, a sve u povodu starta Premijer lige koja je, ovde, u rangu opštenarodne svečanosti, skoro kao „Guča“ kod nas…

I dok je naš Kancelar ugošćavao članove troglavog Predsedništva BiH, pa se u Rači pojavio sa predsednikom Republike Srpske, a sve vreme čini sve da „plava trava zaborava“, „snjegovi i šaš“, u nekoj zaturenoj fioci, prekriju Ekselencijin „kroki krokija platforme o Kosovu“ – ni Oliver (Antić, a ne Kromvel) nije gubio vreme.

Skupštini kojom, uz pomoć „Naše Maje“ i VazduPLohovca, apsolutno vlada Kancelar, Ekselencija je vratio na ponovno izjašnjavanje zakon o prodaji državnih nepokretnosti.

Slobin slobodni pad počeo je onog trenutka kada je, kao predsednik Republike – jer je SPS bila stranka zagriženih ateista – zakon o povraćaju imovine verskim zajednicama vratio prvom sazivu višestranačkog parlamenta na ponovno glasanje, do koga, naravno, više nikada nije došlo. Uz šeretsku, rasističku mantru Miloševićevih skutonoša po skupštinskim kuloarima, kako je to „drug predsednik“ uradio da ne bi država silnu imovinu morala da vraća i rimokatoličkoj crkvi i islamskoj i drugim verskim zajednicama. Koliko je, ovim rigidnim ideološkim potezom, SPS načinio štete Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali i državi Srbiji i njenom pravu na deo svoje teritorije koji se zove Kosovo i Metohija, uverićemo se, moguće je, već do kraja godine, kada nezavisna Republika Kosovo, kao miraz u UNESCO ponese i srpske verske, duhovne, kulturne i istorijske svetinje.

ožda ovaj prvi hrabri potez, u tri godine njegovog predsedničkog mandata, označi i početak Ekselencijinog buđenja iz političke kome. Otkako se samoizgnao iz sopstvene političke stranke, predajući je u ruke političkom sinu Brutu, kao što je njemu njegov Cezar, odlazeći u Hag, ostavio na čuvanje radikale – Ekselencija nikad nije bio bliži hamletovskom „biti ili ne biti“.

Kancelar veruje da Ekselencija neće da pravi novu stranku, ali to je njegova i briga njegovih novih obožavalaca, tzv. četvrtosrbijanaca i inih preobraćenika.

Za Srbiju je, svakako, dobro što se Kancelar i Ekselencija više neće moći igrati „dobrog“ i „lošeg“ momka, a onda, zajedničkim snagama, ne izjašnjavajući se direktno ni o jednom važnom državnom, građanskom i narodnom pitanju, namicati u bunar glasove radikalno-nacionalne, na jednoj, i ekstremno-evropejske Srbije na drugoj strani. Vreme velike hipnoze, brutalne indoktrinacije i nasilnog preobraćenja lagano ističe. Znam ja da Pajtić ne može da pobedi Kancelara, ali naprednjaci u ovom pakovanju, pući će, od sebe, sami, kao prenapregnuti beton.