Princip je isti, sve ostalo su nijanse

Ovo „poslednji put“, prosto stoga, što očekujem da se i prvi čovek Srbije povede demokratskim primerom svog kolege iz Prištine Fatmira Sejdijua, podnese ostavku i posveti se sopstvenoj stranci, a pregovaračku stolicu preko puta Hašimu Tačiju, ustupi, kako Ustav i nalaže, našem premijeru.

Uostalom, digresije radi, i prokuženi Sloba se svojevremeno „zamrzavao“ i „odmrzavao“, a jedared se čak i „deakumulirao“ i funkciju predsednika SPS-a bio prepustio Bori Joviću. Doduše, nakratko, ali tek, da se zna da je i on umeo, pokatkad, da vodi računa o „sukobu interesa“ i „nespojivosti funkcija“.

To da je aktuelni predsednik, uoči desete obljetnice Petog oktobra, zahtevao od građana i naroda još najmanje šest godina poverenja jer „do tada možda možemo u EU“, osim što je neodoljivo simpatično i do suza duhovito, nije ništa spektakularno novo. Kao ni to da ćemo i tada (opet „možda“) u Evropsku uniju, isključivo pod uslovom da Srbiju vodi Demokratska stranka!

„Moraćete da pobedite na sledećim izborima, jer ako se to ne desi, Srbija neće ući u EU“, poručio je predsednik, kao, članovima svog Glavnog odbora. Što birači u Srbiji mogu da čitaju jedino kao ozbiljnu pretnju sebi – hajde da vidimo sada ko će na sledećim izborima da glasa protiv predsednikove stranke, jer bi to značilo da glasa i protiv budućnosti svoje dece!?

Uzmimo, ipak, da svilajnačka „obznana“ nosi i dašak ohrabrujućeg optimizma za sve nas, s obzirom da je, pre samo mesec-dva, isti predsednik izračunao da nam je za dovršenje infrastrukture u zemlji potrebno još osam godina biračke podrške, tj. dva nova puna mandata DS-u na vlasti. Inače, crno nam se piše – poručivali su „žuti“.

Problem je što najnovije smernice „proevropskoj Srbiji“ predsednik naše zemlje nije izrekao ni na Cecinoj i Dodikovoj predizbornoj žurci u Doboju, pa da mu odbijemo na neslanu šalu „u ponešto opuštenijoj atmosferi“, ali, na sreću, nije o njima zborio ni u Pećkoj patrijaršiji, pa da ga baš držimo za državničku i reč istinskog vernika. Da je, pak, to govorio predsednik DS, izgledalo bi sve kao efektan motivacioni govor stranačkoj vojsci. Ali, u „Bidžinburgu“ je govorio i predsednik Republike Srbije.

Ne budi primenjeno, ali kao što bošnjački politički „mejnstrim“, BH – Hrvatima, evo, po drugi put, bira njihovog „nacionalnog“ predstavnika u tročlanom Predsedništvu BiH, naš predsednik je, ovog vikenda, javno obnarodovao paternalističku nameru da, ubuduće, osim vladajućeg, uređuje i opozicioni deo političke scene u Srbiji!

Dok su Tomu Nikolića i predvodnika petooktobarskih jurišnika iz Čačka Velju Ilića, u danu ustoličenja srpskog patrijarha „vozali“ po Kosovu – da li Tači, da l’ Euleks, da l’ tajni pakt Brisela i naše Vlade, najmanje je važno – saznadosmo tako iz usta predsednika države da je „Demokratska stranka jedini legitimni naslednik politike 5. oktobra“. Pa, da su Nikolićevi naprednjaci tek „odskora postali članovi naše biblioteke i da treba još mnogo štiva da savladaju“. I tome slično.

Zaluđenici „svetlih tekovina Velikog petog oktobra“ i evrofanatici svih vrsta nekako su i „progutali najveću žabu“ u liku i delu Miloševićevih udarnih pesnica u „proevropskoj vlasti“ koju je skrpio predsednik naše države. Poverovali su, valjda, po ko zna koji put, u tu fatamorganu zvanu „najviši državni i nacionalni interes“. Koji se sad čita kao „Evropa“.

Ali, u javnom nastupu našeg predsednika, sve češće, na žalost, gledamo „već viđeno“.

Prepoznajemo boljku bivšeg bivšeg predsednika Srbije koji je onomad propagirao teze o „omiljenim opozicionarima“ i „konstruktivnoj opoziciji“; prečesto prepoznajemo više nego neoriginalan vokabular, toliko slušan u uzbuđujuće suludim devedesetim…

Nakon deset godina postpetooktobarskih izneverenih iščekivanja, izgubljenih nada i nedosanjanih snova, jadno je danas za sve propuste jedino „opravdanje“ tražiti u metafizici, ma kojim imenom da je krstili.

„Mnogo ličite, bre“ – pročitah, po ko zna koji put, jedan izbledeli grafit.