Zapucao tako, prošlog vikenda, čak u Vučak kod Smedereva Marko Ledeni Đurić, po zanimanju savetnik (što Ekselencijin, što Kancelarev, za sve i svašta), a ljuti idolopoklonik po verskom opredeljenju, e da bi mu se otuda proročanski „javilo“ kako, osim jedne stranke i njenog šefa, niko u ovoj zemlji ne može da okupi i ujedini narod, jer Srbija ne može da se izbori sa problemima ako je razjedinjena i – pazite sad, kakav autogol – „ako su na vlasti oni koji slušaju ambasade i tajkune“?!
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }Za neredovne čitaoce ove kolumne, to je onaj isti dečko što je pretprošle nedelje, sa najvišeg mesta, ustvrdio da Srbija treba da bude srećna što je njen Kancelar „taj i takav talenat vanserijski za unutrašnju i međunarodnu politiku, lider koji svojim primerom pokazuje na koji način čovek može da se uloži na poslu“ (skraćeno: TITTVZUIMPLKSPPNKNČMDSUNP). Inače, u slobodno vanpartijsko vreme, šef Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju koji, za svaki ulazak na KiM – traži „ausvajs“ iz Prištine…
No, da ne elaboriram priču o profesionalnim šlihtarama, uvlakačima, čankoliscima, ulizicama, poltronima i tome slično. Koga ova tema više zanima, toplo preporučujem knjigu prof. dr Mirjane Marković „Bilo je to ovako“, u kojoj poimenično nabraja sve one koji su njenoj porodici prestali da se javljaju na telefon već od 6. oktobra, a godinama pre toga niti jedna porodična svečanost u domu Miloševićevih ili doček Nove u Karađorđevu nije mogao bez buljuka ovih koji su se najavljivali, „hvatali red“ i upisivali po 12 meseci ranije među kandidate za ta intimna druženja sa porodicom pokojnog predsednika.
Naš mejnstrim ideolog počivši Maks Veber, anticipirajući protestantsku Srbiju našega doba, u „Duhu protestantizma“, uostalom, kazao je šta se ima „kasti“. Kao, na primer, putem citata – glave 5 (o proviđenju) – „Vestminsterske konfesije“ (1647): „Što se tiče zlih i bezbožnih ljudi koje Bog, kao pravedan sudija, zbog njihovih ranijih greha zaslepljuje i čini okorelim, on njima ne oduzima samo svoju milost, kojom bi njihova pamet mogla da se prosvetli i njihova srca da budu tronuta, nego im ponekad oduzima i one darove koje su imali i dovodi ih u vezu s takvim predmetima iz kojih njihova propast pravi priliku za greh, i predaje ih, pored toga, njihovim sopstvenim čulnim prohtevima, iskušenjima sveta i sili sataninoj, zbog čega se dešava da oni sami sobom bivaju okoreli, čak istim onim sredstvima kojima se Bog služi da bi omekšao druge…“
Naš TITTVZUIMPLKSPPNKNČMDSUNP, ima tome punih 10 meseci, mentorski britko, ocenio je Ekselencijinu platformu o KiM kao ozbiljan tekst. Ili, sasvim precizno: „Kad budemo sagledali koliko je realističan i može da se sprovede u delo, izaći ćemo u javnost. Razgovaraćemo o tome u državnom vrhu. Potrebno je da se svi upoznaju sa tekstom – istaknuti intelektualci, javni radnici, pravnici…“. Da sprdnja sa institucijom predsednika Republike bude potpuna, od tada – mukac: Još se, biće, sagledava. Pa, ćuti, po običaju, Kancelar, ali se „sestrama karmelićankama“ iz tzv. Ustavnog suda Srbije, u rigoroznom zavetu šutnje, priključio i Njegova ekselencija…
Za to vreme, na Palilulskoj pijaci u Nišu podeljeni su kalendari sa Kancelarevim likom koje su neki stariji simpatizeri ljubili kao ikonu. Dok u predizbornoj kampanji, ako dobro razumem ovdašnje režimske medije, princ od Velsa i car od Kremlja „rade radnju“ za Kancelara. Jedino ovaj nemački veleposlanik Ditman pomalo zabija klipove u točkove tezom da nema ulaska u EU bez „sveobuhvatne normalizacije odnosa s Kosovom“, a i Medvedev se nešto nećka. Te doći će, te neće doći do 24. aprila.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
