Nisam imao nameru da remetim svečarsku atmosferu povodom otvaranja Svetih Poglavlja 32 i 35, jer očekujem da dogodine, preostanu li na vlasti ovi naprednjaci što na turbomlazni pogon, bez vazduPLohova, kao muve bez glave, jure ka EU, ma šta to značilo, ali pošto naslućujem da ćemo, već od dogodine, morati da slavimo tzv. Sveti Pasusdan, takoreći „najrevolucionarniji datum u novijoj srpskoj istoriji“, ne da mi se da ćutim.
A i kako bih, kad je već i, nekad hiperglasoviti, a danas poslovično oprezni Drecun, čak i bez pretnje poligrafom, priznao da smo, mi Srblji i Srbijanci, priznali trampu: Kosovo za Sveti Pasus 35!
Ali – neka mi prosti Vlada (Mijanović) Revolucija iz 1968 – provaljena si, Vlado Revolucijo!
Može sada, koliko hoće, u prsa junačka da se busa Potkancelar i popečitelj spoljni, seireći nad tablom s natpisom „Bivša Jugoslovenka Republika Makedonija (BJRM)“, postavljenoj na novootvorenoj deonici Koridora 10 kod Vladičinog (a ne Vladinog) Hana. „Kasan datum“, što bi rekao Baki Anđelković, za mlađe poštovaoce, gazda „Radija S“. Gde je bio Dačić kada je Makedonija priznavala okupirano Kosovo kao pravu državu, kada je sa okupatorima na Kosovu povlačila državne međe, kada je glasala za prijem okupiranog Kosova u Unesko?
Provaljena si, Vlado Revolucijo, i u Štrpcu, gde se pod komandom Marka Ledenog Đurića, u redove naprednjaka učlanilo celokupno punoletno građanstvo; provaljena si u Zubinom Potoku, u kome se jednim dirigentskim potezom Ledenog u SNS upisalo dve i po, od ukupno pet i po hiljade birača, oduševljenih genijalnim vizionarskim odlukama Kancelara i Potkancelara da od Srbije otfikare 15 odsto teritorije… Ma, Bože dragi, ispade da kosmetski Sorabi vole naprednjaštvo, kao što su Albanci, na izborima za predsednika Srbije 1997 (koje su, usput budi rečeno, bojkotovali), u junačkoj Drenici, uporištu UČK, toliko preferirali Miloševićeve socijaliste da je predsednički kandidat Milutinović, prema podacima izborne komisije, dobio 90 odsto glasova upisanih birača!
Provaljen je već i „najrevolucionarniji“ Kancelar. Prelistajte samo stare novine, iščitajte naslove: „Živećemo bolje… od 2014… od 2015… od 2016… najkasnije od 2017…“ Ili, najnovije izjave tipa: „Mi ćemo zaključno sa 2019. biti spremni, a onda EU neka čini šta joj je činiti..“ Kako se zove takva politika: strateška, vizionarska, osmišljena, državno ili nacionalno odgovorna, ili politika čiste inercije u koje su sudbine svih nas izložene na uvid, ocenu i presudu nekog briselskog supervizora?
A ko vas je definitivno provalio, gospodo iz Vlade? Vaš „veliki prijatelj“, ambasador Nemačke u Beogradu lično. Lepo reče čovek da pregovarački okvir za Poglavlje 35 predviđa da „na kraju procesa normalizacije, treba da bude usvojen pravno obavezujući sporazum o punoj normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova“ i da je to sadržaj „na koji je pristala i Srbija“.
Ako vam u današnjoj kolumni nedostaje, crno na belo, komparacija između javnih obraćanja đenerala Nedića četrdesetih godina prošlog veka i govora našeg današnjeg Kancelara, sedam decenija docnije, shvatite to kao moj prilog poštovanju nezavisnosti sudstva. U toku je, naime, proces povodom zahteva za rehabilitaciju predsednika kolaboracionističke vlade, a kao što znate, i Kancelar je, dragovoljno, bio na istinografu.
Što reče Mark Tven, „političare i pelene potrebno je često menjati iz istog razloga“…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
