Rasimov vapaj iz Marićevića jaruge

Ne, nije ni redov Šutanovac ni general Miletić, ali vest je istinita! Čovek se zove Mohamed Husein Tantavi.

Neću da seirim, ali – pisah li ja i govorih, reskirajući da me se odrekne i sam glodur „Danasa“, kako će teoretičar „ekonomije destrukcije“ u praksi srušiti i samu rekonstrukciju?

Uzdao sam se, priznajem, do poslednjeg trena, i u politički refleks Ivice Dačića, no su ga izgleda – ljudski je to, valja ga razumeti – uspavale horske lakirovke s leva i zdesna i zaglušujuća tapšanja iz krugova onih koji, inače, nikada nisu niti će glasati za njegov SPS.

Dinkić je, elem, bio brži. I zato sada jesam skroz siguran da su Ujedinjeni regioni trenutno tačno onoliko iznad cenzusa za koliko su socijalisti ispod. Tu čak ni nova Dijana Vukomanović više ne pomaže, a nekmoli političko retuširanje Slavice Đukić Dejanović, Petra Škundrića ili Mileta Ilića. Bojim se da izustim na glas, ali – Dačićevim glasačima iz 2008. opet bi najviše prijali Gorica Gajević ili Uroš Šuvaković.

Na današnji dan, 1804, opalila je prva orašačka ustanička puška, u Marićevića jaruzi ili nešto više, kod dva bresta.

Danas je Sretenje Gospodnje, a predsednik još misli. Mislim, duboko razmišlja: smeniti ili opozvati, rekonstruisati ili raspustiti ili, i dalje, samo spinovati…?

Hoće li predsednik, kad se probudi, videti svoju senku? Od toga zavisi.

Na današnji dan, 1835, u porti Miloševe crkve, u tadašnjoj prestonici Kneževine Srbije, pred dve i po hiljade zvaničnih predstavnika naroda i 10 tisuća znatiželjnika iz varoši i okoline, donet je je Sretenjski ustav. A uveče Kragujevac, baš kao što će danas Beograd, „obasjao vatromet“.

I, pre tri godine, počelo je kao kiša oko Kragujevca. Potom su grunule stotine miliona fiktivnih evra iz Torina, pa je, na fonu te euforije, i začeta sadašnja vlada. Ljubav je ozvaničena po jedinom kriterijumu, isključivoj tački spajanja, skoro pa zakletvi: „Sa svima – samo ne s Tomislavom, Velimirom i dvojicom Vojislava!“

U 14 glava i 142 člana Srbija je, pre 176 zima, određena kao kneževina, i podeljena na (Dinkić ispade vizionar!) okruge, srezove i opštine. Imali smo i pet, naspram današnjih skoro pa trideset, popečateljstava – pravde, unutrašnjih dela, finansija, vojnih i inostranih dela.

Ali je Sretenjski ustav – baš kao što i današnjem klecaju kolena – ubrzo opozvan zbog protesta Turske, Austrije i Rusije, koje su ga, navodno, smatrale preterano liberalnim.

Ja ne smatram da je najvažnije hoće li Dinkić zaista srušiti, urušiti ili samo potkopati ovu vladu. Bitno je samo da je, prvi iz Vlade, poslao glas narodu o tome da on o toj vladi, za čije je formiranje, slažem se s njim, i te kako zaslužan – ne misli dobro. Od takvog napada iskrenosti, baš kao i od priznanja da je zaobilazio istinu o besplatnim akcijama „u Tadićevu korist“ – verujte na reč mom dvodecenijskom iskustvu posmatrača srpske političke scene – Dinkić će sigurno da profitira.

Na koncu, Dinkić je izašao iz svog skrovišta, sasvim na čistinu. Kao ni jedan drugi partijski lider ovde, on je taj koji zadaje, ali i prima udarce. Slobodan Ilić udario na Dinkića; Dinkić na Mirka Cvetkovića; Bojan Pajtić i Boško Ristić na Dinkića; Dinkić na Dušana Petrovića… I tome slično.

Ako i dalje sumnjate u moju tezu, pogledajte, na primer, reprizu „Utiska nedelje“ sa tri dame, tri potpredsednice stranaka vladajućeg trijumvirata. Kojoj biste od njih, ako baš morate, poverili kuću ili državu na upravljanje? Samo je jedna pokazala da razume život oko sebe. Da li ćete odista i poverovati da baš ona i njeni mogu i da reše vaše probleme – to je već drugo pitanje.

Mogu ja pomalo da razumem i nonšalanciju Demokratske stranke, tačnije njenog menadžmenta. Rezultati izbora su, odnosno volja građana, ovde ionako uvek bili irelevantni. Važno je ko se bolje snađe u postizbornoj trgovini. A DS je, pride, i najpoželjniji koalicioni partner. Za sve partije vladajuće koalicije, ali i za veći deo opozicije. No, do pre neku godinu, bio je to i DSS, a gde je sada?

Baš me briga za DS, ali zbog svih nas, vlasnika naših malih života, glasam za vapaj Rasima Ljajića: „Završimo ovu špansku seriju sa rekonstrukcijom Vlade!“ Može ovako, može onako, ali najpoštenije je – demokratskim izborima što pre.

* Tekst je napisan pre nego što je premijer Srbije Mirko Cvetković objavio da je pokrenuo postupak za razrešenje ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića