Razum i osećajnost

Naša je istorija bogata primerima. Knjaz Miloš, koga sad treba često pominjati, još za života i čak od protivnika dobio je naziv „Kodža Miloš“ – „Veliki“, ne zato što je bio visok, ili što je protivnik hteo da mu laska, već zato što je vodio politiku razuma. Karađorđ je bio veliki po junaštvu i organizatorskim sposobnostima, ali kad je on ipak pao pred navalom, sudbina je našem narodu dala jednog mudrog seljaka sa Rudika, koji je znao više da se snađe na „divanu“ nego na megdanu. Miloš je znao za onu narodnu, da sila Boga ne moli, i podesio je svoju politiku i politiku svoga naroda tako da narod i država pođu putem napretka. Nije vodio mnoge bojeve, niti je mnogo polagao na organizovanu vojsku, ali je njegov zdravi razum i prijateljstvo koje je sklapao sa moćnima, učinilo da je Srbija bila stalno u napretku, pa je čak i njegov sin dobijao i gradove bez bitke.

Možda živimo u sličnim prilikama kao početkom devetnaestog veka, možda nam primer Kodža Miloša ukazuje put i pravac narodne i državne politike i valja se tog pravca držati… Politika razuma mora da nadvlada nad politikom inata i osećanjima, koja su nikla na tuđem tlu i na nas presađena, ne za našu korist, nego na našu štetu. Ako je i bilo nekojih kojima to nije bilo ranije jasno – valjda im je danas isuviše svetlo pred očima. Inat vođen u tuđu korist nama je doneo i donosi samo štetu, toga se inata moramo manuti i prihvatiti one politike koja vlada oko nas i na celom evropskom kontinentu. One politike koja treba da nas zaštiti od štete i nevolje i koja će nam doneti koristi.

Valja da procenimo mišljenja ako nisu u skladu sa današnjicom i da se rukovodimo jedino politikom razuma i stvarnosti. Inat nam je doneo kaznu, tuđa propaganda propast, a politika razuma treba da nam donese prijateljsvo i spokojstvo. Valja znati i to da politika nije samo ono što jedna vlada čini, već sve ono što ceo jedan narod zbori i tvori. Politika razuma nije samo zadatak vlade već sviju nas, celoga naroda.

Prazna obećanja, neumesna proricanja i nemoguće nade proizvod su ne realnosti, nego samo tuđinske propagande. Toga se valja okanuti i posmatrati samo današnjicu i od nje tražiti nauk. A ta današnjica upućuje nas na zaštitu narodnih i državnih interesa samo putem politike razuma, a nikako putem politike inata.

Politika razuma otvoriće veliki i širok vidokrug pred nama i u tom vidokrugu sagledaće se i naš narodni i naš državni interes.

Uoči Mitrovdanka, hajdučkog rastanka, a dva dana nakon još jednog svilenog gajtana koji je, na gizdavu atu, doneo „tatarin“ iz Berlina o tome da se u EU može jedino bez Kosova, a sa sankcijama Rusiji; na dan kada je Kancelar srpski i cele Srbije trebalo da, vezanih očiju, u rikverc protera šleper kroz tunel između LJiga i Preljine – a u studenom, u kojem, sanjajući svoj veliki moravsko-vardarsko-egejsko-kineski san, Njegova ekselencija gazi 19. mesec otkako je svoj kroki krokija plana o Kosovu dostavio Kancelaru na kiseljenje – gorecitirano naravoučenije iz Nedićeve „Obnove“, od 13. novembra 1941, prepisao Cvijetin Milivojević.