Zarad Svetoga Datuma koji će, možebiti doći, a možda i neće, baš na Vidovdan, država Srbija je, u ciglo 77 minuta, pokupila svoje zavežljaje i, pod uzbunom, do daljnjeg, ekspedovana sa Kosova i Metohije:
09.41 – Vlada Srbije dala saglasnost na Predlog sporazuma sa Prištinom.
10.13 – Premijer Dačić obavestio Ketrin Ešton o prihvatanju, sada već, Sporazuma..
10.58 – Evropska komisija upravo dala preporuku članicama EU da otvore pregovore sa Srbijom, „tvitovao“ komesar za proširenje Štefan File.
Tako je to izgledalo u ponedeljak, 22. travnja leta gospodnjeg 2013. A ja (otkriću vam vojnu tajnu) bio dobio pozivnicu za sinoćni svečani prijem povodom Dana Vojske Srbije, ali nisam išao. Hvala pozivarima, no nisam razumeo šta je to upravo juče imalo još i da se slavi…
„Kad kažem prvi sporazum, tako i piše. To znači da su tek na dnevnom redu sledeće važne teme, kao što je status Srpske pravoslavne crkve, naših verskih i kulturnih objekata, povratak raseljenih lica sa Kosova i Metohije i pitanje imovine, kako privatne tako i one koja je u vlasništvu Republike Srbije.“ Tako, u iznudici, zbori premijer ovdašnji. Setio se svega nabrojanog tek pošto je parafirao Prvi sporazum koji eksplicitno, u tačkama 7, 10 i 11, propisuje da su policija, pravosuđe i pitanje izbora u „Zajednici srpskih opština“ – isključiva nadležnost države Kosovo; i tek pošto je dobio, navodne, usmeno (!?) obećanje (!?) NATO (otkud sad oni, zar mir na Kosovu ne obezbeđuju KFOR I EUFOR?) da buduća vojska Kosova narednih nekoliko godina neće moći u četiri srpske opštine, „osim ako je ne pozovu“… I tome slično.
Sad tek postaje belodano zašto je nacionalromantičarska „platforma“ tužnog domaćina Andrićevog venca ustuknula pred, naoko kilavom, „rezolucijom“ stanara zdanja u Nemanjinoj. Sad postaje očevidno i zašto je mlađahni asistent Pravnog fakulteta, u ulozi ministra pravde, „zamolio“ (!?) dični Ustavni sud da se povinuje „zavetu ćutanja“ glede inicijativa za odlučivanje o ustavnosti odluka koje je Vlada donosila u vezi s Kosovom. I zašto, za eventualno organizovanje referenduma, nije presudan stav građana ove zemlje, već – procena Predsedništva Srpske napredne stranke…
Sve ovo govorim, upravo zato što, za razliku od evronihilista, i dalje smatram da Državni Vrh mora da pregovara, ali ne mora i da prihvata baš sva rešenja i in vivo eksperimente koje, na državnom tkivu Srbije, obavljaju briselske i vašingtonske birokrate. Nama koji, za razliku od našeg premijera i našeg prezidenta, više poštujemo Ustav Srbije od Ustava Kosova, ostaje nada da će, u periodu tehničke implementacije ovog antiustavnog sporazuma, srpski specijalisti – pregovarači, izboksovati više nego što je to učinio naš Državni. I da će Srbi sa Kosova, prema kojima je naš Državni Vrh (iliti „privremeno rukovodstvo za tekuća pitanja dok naše pitanje ne bude riješeno u Kominterni“) juče i formalno povukao međudržavnu granicu – umeti i sami da se zaštite. Ko bi, prošloga proleća, mogao da pretpostavi da ćemo, ovoga aprila, tako čežnjivo gledati na Kosovo (*) sa zvezdicom!? Izvini, Bor(ko)ise, sve ti je oprošteno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
