Sanak "Ranjenog orla"

…tako mi se, sada, ovaj put usred Rima, „javilo“ da bi se i Brutu koji nikada nije postao Cezar mogao dogoditi neki Brut koji je, u međuvremenu, uzrastao u radikalnonaprednog Cezara.

Badava sam se tešio filozofskim opusom Leonarda da Vinčija: „Malo znanje daje čoveku gordost, veliko znanje – smernost. Tako prazan klas diže ka nebu oholu glavu, a klasovi puni zrna savijaju glave dole ka zemlji, materi svojoj.“

Badava, kad mi se, pred očima, uporno odmotavao „deža vi“ sa nečega što se zove Glavni odbor Srpske napredne stranke. I nečiji govor koji, 76 godina nakon premijere, u nešto slobodnijoj interpretaciji, danas zvuči otprilike ovako:

„Braćo Srbi, sudbina vaša, vaše dece, vaše zemlje i vašeg naroda u vašim je rukama. Anarhija mora biti uništena. Ustajte, ostavljajte sve druge poslove, organizujte se i pristupajte odredima koje šalje Vlada narodnog spasa, satrite odmetnike i razbojnike koji žele da gurnu ceo narod u konačnu propast. Čujte naš poziv, čujte naš krik za spas srpstva. Čujte i pohitajte jer su i časovi skupi, i sutra vaš odziv može već kasno doći. Obraćamo se i vama, grešnici, verujući da je i među vama većina samo zabludela. Dođite svesti. Ostavite šumu, pušku i bombu. Vratite se porodici i domu svom. Vratite se svome radu. Ostavite velike i silne, neka se oni među sobom objašnjavaju i sporazumevaju, ne mešajte se u tuđe račune. Dajemo vam poslednji rok. Svaki onaj koji se do (…) vrati svome domu, a koji nije učinio nikakvo delo zločina, biše pošteđen zakonske odgovornosti. One koji se i ovom poslednjem pozivu ne odazovu, uništiće srpski narod, svestan da, uništavajući njih, spasava sebe… Poklonite mi i nadalje veru, da vas Vlada narodnog spasa povede srpskim nacionalnim putem sa koga nećete moći nikada više skrenuti i propasti. Vaistinu vam kažem: samo taj put vodi vas danas sreći, lepšoj budućnosti i večitom životu Srbadije…“

Taj neki, pročitah docnije, rekao je i nešto kao: „Hteli su da me imaju na crti i izlazim im na crtu… Ne dam Srbiju nikome!“ A meni je odzvanjalo kao: Neću kohabitaciju, hoću sam da vladam… Srbija je samo moja igračka. Samo ja znam kako da je amputiranu, bez Kosova, isporučim Angeli pred noge..

„Ovo bi mogla da bude najgora noćna mora!“ – veli Kancelar u onom Izraelčevom reklamnom falsifikatu originala.

Ali, kad sam se uverio da to ne mora da bude loš znak kakav je, pre fatalnog pada, imao onaj avijatičar Nenad, „Ranjeni orao“ iz Mir-Jam „ljubića“ – sve je bilo sreća, sreća, radost. A posle, sve bilo je (i) muzika. I java.

Dva jahača, još koji dan zajedno, sapi uz sapi, jače, bolje, naprednije jašu. Još malo, voze u duetu. Kao Paja Čutura i Jarić T. Živadin: “ Dva vozača malo jača sede iza upravljača. Kamion šestoton voze kao avion…“ A povampirio se i VazduPLohovac, budući prvi zrakoplovac Srbije: „Hej, vojnici vazduhoplovci, čelična krila naše armije, smelo napred, uz komandanta, visina plavih ste branitelji vi…“ – i poručio Vrhovnoj ekselenciji da ne treba da robuje sujeti, već da se p(r)oda, ili tako već nekako, majci Srbiji.