Bolesti koje, prema međunarodnim zdravstvenim propisima, nalažu obaveznu izolaciju inficiranih su kuga, kolera, boginje i, gle čuda – žuta groznica. Navodno, tvrde novosadski „žuti“, ovih dana, neki hotel na Fruškoj gori, stranke koje pokušavaju da preuzmu vlast u „glavnom gradu“ / „administrativnom centru“ Vojvodine, pretvorile su, prevencije radi – u kontumac, gde se zaraženi političkim žutilom, odvikavaju od političkog slepila. Što je oštro demantovano, ali silinom prosute vreće perja sa vrha „Albanije“.
Ima tu nečega. Dočim, Dačića u leto 2008, kada je, a propo srpske prestonice, izdao Vučića, nije izolovalo, ali mu je, tih biblijskih 40 dana inkubacije (toliko su i Mojsije i Isus živeli u izolaciji pustinje), iz Krunske ulice zavrtalo ruku, taman dok se Đilas nije bezbedno uselio u obrenovićevske dvore.
I sada i onomad, u Boga se kunu i upravnici karantina i inficirani, i kidnapovani i kidnaperi, ničega tu posebno zanimljivog nije bilo sem običnog upodobljavanja narodnih odbornika u cilju prekomponovanja vlasti, odnosno njenog „usklađivanja sa Republikom“, što se ono kaže, po vertikali i horizontali.
Krajem pretprošle zime, kada su se ondašnji režim i sadašnja opozicija, odnosno bivša oporba i današnja vlast, sa sve „strukom“ i pripadajućom joj političkom „analitikom“, sve zaklinjući se u „preporuke“ Evropsku unije i Venecijanske komisije, uortačili u ismejavanju Ustava Srbije, ozakonjujući poslaniku / odborniku pravo da izda, proda ili preproda izbornu volju građana – napisao sam jednu od poslednjih kolumni u „Politici“, pod naslovom „Blanko savest parlamenta“. Moj stav da je u neuređenim društvima, u kojima je na snazi proporcionalni izborni sistem, neophodno sačuvati institut blanko ostavke, kao mehanizam kojim stranke, kako – tako, sprečavaju masovno šibicarenje narodne volje iskazane na izborima – ondašnji „mejnstrim“ tumačio je kao neshvatanje demokratije i našeg puta ka EU.
Horski se zapevavalo: Mandati poslanicima, mandati odbornicima!
Danas naprednjaci uživaju plodove semena koje je zasejala Demokratska stranka. Socijalistima ni onda ni danas nije zafalilo, oni ni 2008. ni danas nemaju pojedinačne prebege. Kad su, jednom, pre četiri godine, kolektivno prebegli suprotno od izborne volje svojih glasača – jedino Borisu Tadiću, izgleda, nije kliknulo da će to učiniti i drugi put. Još lakše.
Već dva puta zaredom, zakazivanje lokalnih izbora, pod demagoškim izgovorom štednje, na dan održavanja parlamentarnih i predsedničkih; sveortačko obesmišljavanje instituta i relativizovanje rezultata lokalnih izbora – samo je nastavak procesa njihovog totalnog nihilizovanja i degradacije
Zato mi ovaj Pavličić, dok optužuje naprednjake i dojučerašnje partnere sa sopstvene izborne liste zato što „silom“ pokušavaju da osvoje vlast – mada fizički stvarno podseća na onog Rodnija – nekako više liči na Sanča Pansu. Koji je pošao u avanturu jer mu je „vitez“ Don Kihot obećao da će ga učiniti guvernerom ostrva.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
