Smejao sam se, pre neku godinu, kao lud na brašno, kad sam, na oglasnoj tabli izvesnog privatnog a internacionalnog sveučilišta, pročitao da im predmet „Etika novinarstva“ predaje Đorđević dr Živorad, nekadanji funkcioner JUL-a i tadanji prvi čovek (pokojne) „Borbe“, one „purpurne“, popularne „brčinke“. Jednako kao kada sam ukapirao da je dekan fakulteta (kod rektora Jovanović dr Miće) koji izobrazuje buduće stručnjake za medije, niko drugi do prvi Slobin ministar informisanja u višestranačkoj Srbiji, dr Pavlović. A u CV-ju mu, za tu priliku, piše da je ekspert za odnose s javnošću, pride.
Kakva država, takva joj i pripadajuća akademska sfera, zbog čega se, verujte mi na reč, ne bih ni dotakao dovođenja u sumnju etičke komponente dr Stefanovićeve istraživačke metode „multipla multivarijantne regresione analize“, da se, glede najpoznatije doktorske teze u zemlji, nije oglasio prvi naprednjački nadrilekar, tj. onaj najgrlatiji radikal i najglasniji borac protiv „izdajnika Nikolića i Vučića“ u pretprošlom skupštinskom sazivu, Martinović dr Aleksandar. Po zanimanju, inače, profesor prava koji je unapred presudio da je napad na doktorat prvog pendreka Srbije – „udar na vladu, udar na predsednika vlade i udar na one koji žele da korenito promene stvari u zemlji!“ Ni manje ni više već – tri u jednom. Uostalom, šta na tu temu ima dalje da se reče kad je Vučić (bez „dr“, ali s najvišim prosekom na državnom fakultetu) Aleksandar, u maniru Basarinog „tvrd vam stojim“, već dao završnu reč: „Nikad nisam čuo gluplje obrazloženje…“
Ja, zapravo, hteo o nečemu drugom. Sećate li se kako je onaj Akakije Akakijevič, profesionalni prepisivač akata iz Gogoljevog „Šinjela“, toliko voleo prepisivanje i uživao u njemu da je odbijao svaku ponudu za unapređenje? Predsednik države i master nekog novosadskog fakulteta (ili beše iz Sremske Kamenice?), ovde znan po komandi „Dugo ste čekali, počnite!“, u nedostatku „Južnog toka“, komandovao u Topčideru početak obeležavanja veka od početka Velikog rata, prigodnim govorom o Arčibaldu Rajsu, švajcarskom kriminologu i velikom prijatelju (i najboljem psihologu!) srpskog naroda. No mu njegovi lenji savetnici podvalili „Vikipedijinu“ stranicu. A da su, npr, konsultovali mene, pozajmio bih im jednu Rajsovu knjižicu, štampanu 1918, na Krfu, u Državnoj štampariji Kraljevine Srbije. Pod naslovom „Austro-bugarsko-nemačke povrede ratnih zakona i pravila“ („dopisi jednog praktičara – kriminaliste sa srpskog maćedonskog fronta“). Pa da, na stogodišnjicu Velikog rata, vide kako je, među austro-ugarskim oficirima koji su se svojim najvoljenijima javljali iz pokorene Srbije, vladala „manija dopisnih karata sa vešalima“. A na razglednicama (Ansichtskarte) slike sa scenama vešanja šestorice seljaka u Kruševcu, šestorice građana u Jagodini, vešanje seljaka i popa u Hercegovini, na austrijskoj teritoriji nastanjenoj Srbima…
Pa bi tek onda, dok OEBS kritikuje stanje slobode medija u Srbiji, UEFA izbacuje „Zvezdu“ iz Evrope, Terzić dr Zvezdanu uprkos – premijer Vučić imao s čime, kao pre neki dan pred ministra Kurca i tome slično, a ne da mlatimo praznu slamu o viševekovnom prijateljstvu dve države, u kome nam „naši veliki prijatelji iz Evrope“ brutalno, uz našu mazohističku kolaboraciju, kao u nedelju na oktroisanim izborima, amputiraju Kosovo, a dokle će još, ne zna se…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
