„Siriza“ i srpska raja

Srbija, na žalost, ni u vlasti ni u opoziciji nema svog Ciprasa, što, možebiti, i nije tako loše, s obzirom da se njegovim ovdašnjim partnerom samozatajno predstavlja ovaj Vulin.

Ubedljivoj „Sirizinoj“ dominaciji među Grcima, ovde je pandan više nego apsolutna prevlast Vučića među mazohistički nastrojenim Srbljima, koji uživaju u skresanim penzijama i platama; među građanima kojima prijaju zavrtanje ruku od strane komunalnih policajaca zbog neplaćene karte za gradski prevoz, sudski izvršitelji što uteruju dugove za struju i komunalne usluge, otkazi i ostala svakodnevna poniženja….

Večni Cvijić je, slikajući rajinski mentalitet (dotadanjih) Srba, zaključio da se „usled mimikrije, najpre razvije poniznost prema begovima, prema nasilnicima… jednom reči, prema svima koji nisu raja“, a da se raja „sve više navikava na to da je niža, ropska klasa koja ima da se ulaguje i da se klanja, da bi se umilila gospodaru.“ Od mnogobrojnih rajinskih osobina Cvijiću se najviše padale u oči „poslušnost i napor robova da se ugodi željama i ukusu gospodara“.

Ali da snishodljivost i ulagivanje moćnima i moćnicima nije bila samo karakteristika te ropske psihe, pokazuju i naši današnji gospodari kad im se, pokatkad, dopusti da kroče u Svet Velikih. Ljudi moji, pa koji to još narod reprezentuju oni koji su, prošle nedelje, „u ime Srbije“, po belom svetu, krčmili poverene im mandate, a kršenje Ustava sopstvene zemlje, postaje tragikomično više i spominjati. Jedan je odsankao do Davosa jer su mu, po sopstvenom priznanju, „potrebni prijatelji, a njih će, najpre, naći ovde“. A, onda, otuda, ničim izazvan, poslao poruke primerenije predsedniku kosovske vlade nego srpskom kancelaru: „Mi nismo marionete Rusije, mi nismo ničije marionete…“ I: „U ovom trenutku ne možemo da pristanemo na nezavisno Kosovo.“

Ili drugi, koji se, govoreći o EU i Rusiji, nalupa i sledećih poređenja: „To vam je kao kada imate dvoje dece – ne možete da ih se odreknete…“ Te: „Mislim da bi predsednike (Rusije, SAD i sličnu „boraniju“, prim. C.M) trebalo zatvoriti, dok se ne dogovore.“

Deveti veljače i nastavak procesa snishodljivog ulagivanja Briselu povodom Kosova, sve je bliži. Sudeći po stavu britanskog ambasadora u Prištini koji je već presudio da je ono što je na Kosovu, vlasništvo Republike Kosovo, na briselskom jelovniku Mustafe i Vučića neće biti reči o srpskoj imovini, kako je to naš kancelar obećao ovdašnjoj sirotinji raji. Šta mi je preostalo nego da, Bože mi oprosti, verujem na reč Njegovoj ekselenciji da će se konačno dohvatiti posla za koji ga plaćamo! Da će crvenim flomasterom konačno da povuče „liniju“ ili, u protivnom, definitivno odstupi, pošto nas „ubi“ kukanjem kako mu „ne pada na pamet da učestvuje“ u Vučićevoj i Dačićevoj trampi Kosova i Metohije za kancelarsku i vicekancelarsku fotelju.