Samo amerikofanaticima još nije jasno da, posle pada Berlinskog zida, a naročito od početka raspada bivše SFRJ, međunarodno pravo toliko liči na „slobodno sudijsko uverenje“ u fudbalu, da se planetarni konflikti tumače i interpretiraju u toj meri slobodno da izgleda kako je u pravu ne onaj na čijoj su strani pravo i pravica – već onaj ko je, u datom trenutku, jači, u fiktivnom poretku sile koje se, odmilja, zove „međunarodnom zajednicom“.
Dok specijalne jedinice ukrajinske vojske – ja doskora naivno verovao da armija brani zemlju od napada spolja, a policija je ta koja čuva unutrašnji javni red i mir – primenjuju taktiku „spržene zemlje“ nad svojim proruskim stanovništvom; dok Gaza gori, a presek 13 dana izraelske vojne kampanje na palestinske teritorije (pišu zapadni izvori) je 400 mrtvih Palestinaca, mahom civila, od toga na desetine dece – oglasila se i, valjda objavljujući da je još živa, i stara kolonijalistička dama. Elem, Ujedinjeno Kraljevstvo u liku premijera mu Kamerona, međunarodnoj logičkoj javnosti prezentovalo je otkriće primenjenog „nadsilogizma“ koji, doduše, poštuje zakonomernosti onog kategoričkog argumenta koji ima dve premise i konkluziju. Za „neverne Tome“: ako je A=B i C=A, onda je C=B ili, prema gimnazijskim udžbenicima logike – „Čovek je umom obdarena životinja; Sokrat je čovek; Sokrat je, dakle, umom obdarena životinja“.
U svakom slučaju, „Rusija će ispaštati ako je kriva za pad aviona!“ – logički lupi Kameron i osta živ, ne ostavljajući prostor za pitanja tipa: A šta ako Rusija nije kriva? A šta ako je kriva Ukrajina? A šta ako je direktni ili posredni krivac, na primer, neko drugi, veći i moćniji, možda baš onaj izvoznik demokratije i eksporter revolucija po islamskom svetu, čiji se „izvozni“ efekti mere već milionima žrtava među arapskim narodima?! Ako su, prema tome, krivci za ovaj zločin neki drugi centri moći, oni – misle li tako logičari kameronske škole – ne treba da budu kažnjeni?
„U tom slučaju, moramo biti jasni šta to znači: to je direktni rezultat ruske destabilizacije jedne suverene zemlje, narušavanja njenog teritorijalnog integriteta, podržavanja ubilačkih milicija, kao i njihovog obučavanja i naoružavanja“, napisao je Kameron. Nije, naravno, Kameron, kao ni njegov prethodnik Bler, 1999. godine, mislio na Albance na Kosovu – ciljao je isključivo na Ruse iz Rusije i Ukrajine, 2014. Jedino je argumentacija ista, a ime krivaca upisuje Vašington, uz sasluženje nekih evropskih Kamerona: onomad su „agresori“ bili oni koji su se borili protiv separatista na Kosovu, danas su „teroristi“ oni koje se zalažu za odvajanje od Ukrajine!?
Otkako su srpske vlasti, ničim izazvane, a ne pitajući narod, izabrale „put koji nema alternativu“, mi, ovde, ne smemo ništa što je svima drugima dozvoljeno. Nama se ne dopušta, ono što se drugima preporučuje. Na ovom putu mazohizma, Srbija bi, zbog „viših evropskih ciljeva“ trebalo da odustane i od Južnog toka, iako ima samo jednu, nepouzdanu trasu snabdevanja gasom. Dok moćnici snaže svoje države, ovde se zagovara razvlašćivanje nacionalnog i državnog identiteta, marksistički koncept odumiranja država. Pognutih glava, ćutimo i trpimo i Boga molimo da se Kameron, po nečemu, ne doseti i nas odavde.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
