Kao iskusnom zaluđeniku za fudbal i skupštinske prenose, već prema najavama jučerašnjeg „iventa“ bilo mi je jasno da će selektorka Đukić Dejanović, na debiju ove parlamentarne sezone, svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima, radi privremenog mira u vladajućoj kući, ići na „nula-nula“, forsirajući dosadni „katanaćo“.
No, mi đavo nije dao mira. Sve nadajući se da će neko od saborskih diverzanata ipak nametnuti pravu temu, odgledao sam početak Narodne skupštine koja se – pošto je spikerka, sva uzvrpoljena da joj se stvar ne otme kontroli, „konstatovala ostavke“ – bavila tek kontragarancijama, novim zaduživanjima i tome sličnim tričarijama.
Ah, da – za fudbalske analfabete: „katanaćo“, to vam je ona, autohtono italijanska, defanzivna taktika, iz vremena pre nego su Apenine preplavili strani nogometaši, u kojoj se igralo čvrsto, muški, u noge i po nogama, sve sa jedinim ciljem samo da lopta ne uđe u sopstveni gol, a ako u napadu nešto ušićariš, to mu dođe kao čist ekstraprofit. Imalo je to svoga rezona: za nerešeno se tada dobijao jedan, za pobedu samo dva, a ne, kao danas, tri boda.
Ode Tomica, ode Kalanovićka. Ode Dinkić u poslanike. I mada su metereolozi sa skupštinskim čekićem slavodobitno prognozirali razvedravanje, pretežno sunčano, bez daljnjih padavina, bilo je jasno da će ceo jučerašnji dan ostati tmuran.
Jer, već u startu – klip! Novovaspostavljena koalicija „Evropa pre evropskih standarda po svaku cenu“ nije uspela da izgura čak ni, toliko puta viđeno, spajanje u jednu nekoliko, po pravilu, nespojivih tačaka dnevnog reda. Znate ono, „radi uštede vremena i podizanja digniteta parlamenta“, „da Skupština ne ostane crna rupa na putu naših evroatlantskih integracija“, bla-bla-truć…
Jasan signal da će čak i konstruktivni napor nemačkog ambasadora da, kad već ne mogu Tadić i njegovi, makar on pokuša da sačuva Cvetkovićev kabinet – ostati ćorav posao.
– Ima prečih poslova od vanrednih izbora, jer bi oni omeli evropske integracije i u interesu je Srbije da ih odloži do redovnog termina – poručio je, na polzu ostatka ostataka naše vladajuće koalicije, njegova dobronamerna ekselencija.
Dotle se Vlada Srbije, umesto da pogleda „zveru u oči“, ovih dana bavila cinkarenjem Evropskoj uniji izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju. Kao, Jelko Kacin je nepoželjan partner za oficijelni Beograd, jer je govorio o „neophodnim promenama i potrebi šire rekonstrukcije Vlade“. Iz čega mi dođe da zaključim kako, u nedostatku ispravnog kompasa ili pravih ideja, tehnologija opstanka ove vlasti sve više liči na onu legendarnu Koštuničinu agendu državnih prioriteta na kojoj je, recimo, Hag, u jednom trenutku, bio „poslednja rupa na svirali“, a onda postao najvažnija tema naših malih života na putu ka EU-raju.
A je l’ – Jelko ne sme više da nam soli pamet? Dok je Nemcima isto, samo mnogo oštrije i puno nediplomatskije, dozvoljeno.
Da se razumemo: slažem se da, kad već moramo da slušamo, hajde da se šlihtamo najjačima – bolje najjačoj naciji Evropske unije, no braći-razbraći iz bivše nam domovine.
Ali, nije Jelko Kacin kriv što naši državni reprezenti nemaju dovoljno državničkog i nacionalnog samopoštovanja, za razliku od političara male zemlje iz koje Kacin dolazi.
Kacin se upravo ponaša u skladu sa svojom funkcijom, on jeste jedna vrsta našeg prinudnog upravnika, protektora, na koga smo pristali. Naše vlasti ionako, prečesto, u komunikaciji sa zapadnim birokratama, idu linijom manjeg otpora. Dešava se da trećeligaši iz EU i bukvalno postrojavaju najviše predstavnike ove države koji naivno veruju da će time ubrzati naš ulazak u EU.
Čemu onda „treniranje strogoće“ na slovenačkom velemajstoru propagande, osim ako i to nije za domaću upotrebu – na fonu spinovanja dobrodušnog Cvetkovića u premijera od snage i autoriteta; Nejakog Uroša u Dušana Silnog? Radi zauzimanja što bolje „pol pozicije“ ostatka ostataka vladajuće koalicije za nadiruće prevremene izbore.
Ako već ne dozvoljavate javnu parlamentarnu autopsiju Dinkića, vratite nam ga onda za živog ministra! Makar nam neće nedostajati energije i akcije. Jeste da nije hiljadu evra besplatnih akcija, ali kreće se: za pretprošli Božić 1.700 dinara, pa pet akcija NIS-a, pa jedna „Aerodroma“, biće nešto i od „Telekoma“ i od Akcijskog fonda. Možda neko doživi da ispadne i preko obećanja, čovek se uostalom nije oročio, a ni pošteno da, u definitivni suton „Dvora“, samo Dinkić ispadne Firči…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
