Srbija do duvara

A zašto baš pominjem 1991. godinu? Kao skupštinski izveštač „Borbe“ nazočio sam izglasavanju Zakona o povraćaju imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi i ostalim verskim zajednicama u Srbiji, prvog i jedinog akta u tom prvom višestranačkom parlamentarnom sazivu koji je Slobodan Milošević odbio da potpiše!

Šta je u prevodu značila ova bezbožnička odluka pokojnog predsednika Srbije, odgovoriću citiranjem podataka Republičkog geodetskog zavoda: Katastar zemljišta na Kosmetu obuhvata ukupno 1.090.410 hektara zemlje, od čega 641.071 hektar ili čak 57,79 odsto nesporno pripada, ili Srbima i drugim građanima nealbancima ili Srpskoj pravoslavnoj crkvi! Ne ubrajam tu stotine hiljada hektara zemljišta u državnom i društvenom vlasništvu koje je, posle 1999, jednostranom i ilegalnom tranzicijom, uz saučestvovanje tzv. međunarodne zajednice, uzurpirano od strane kosovskih vlasti. Sve to kao da nije dovoljan polazni stimulans beogradskim pregovaračima da se, umesto što s obe podignute ruke ležu na rudu, dumaju glavu je li virtuelna „zajednica srpskih opština“ šija ili vrat – prosto vrate na pitanja života. Na šta ih obavezuje i Ustav (koji nije sveto pismo…) sopstvene zemlje, ali i osnovna pravila (valjda to jeste neupitno) koja uređuju život u Evropskoj uniji.

Čak i da nisu tačni podaci naše Vlade da je vrednost ukupne javne i društvene imovine Srbije na KiM oko 200 milijardi dolara, čak i da je preterana cifra od 50 milijardi evra, kolika je projektovana vrednost uzurpirane imovine kosovskih Srba – valjda je otvaranje ove priče u najpatriotskijem interesu građana Srbije. Mnogo više od državotvornih snohvatica Aleksandra Vulina o „zajednici srpskih opština“ koja neće biti ni pod direktnom vlašću Beograda ni pod apsolutnom vlašću Prištine, o ustavnom zakonu koji će sve to lepo urediti i tome slično.

Mnogo važnije i od naricaljki onoga što je dao banku da uđe, a sad bi ponudio dve samo da izađe, jer je Srbija, na Kosovu, sada već i praktički, a ne samo istorijski – doterana do duvara… Namesto toga, čujemo kako Đilas koji urušava i sopstvenu stranku, velikodušno obećava Vučiću i Dačiću da neće rušiti ovu vlast po pitanju Kosova, jer, kao, ne želi da, na kosmetskoj nesreći, „skuplja jeftine političke poene“ (ja se pitam: koji su to onda skupi politički bodovi?) i tako to.

A ovi na vlasti koji su, koliko juče, zborili da oni „samo ispunjavaju ono što je bivša vlada dogovorila“, sad, iznebuha, puni razumevanja za dojučerašnji režim. Sad bi jedni druge prećutno da aboliraju od odgovornosti za najnovije kosovske poraze. Jer, kao, kakva god vest da stigne iz Brisela, neće biti dobra. Nešto se ne sećam da su se ovakvim teoremama preporučivali građanima na izborima prošloga maja.