Srbija „na merama H1N1“

„Biću prisiljena da primenim mere“, malo – malo, pa, u deficitu argumenata, posegne, za dugmetom za isključivanje opozicije, dvojna (dva tela, jedna duša) ličnost na mestu spikera srpskog parlamenta Slavica Đukić Čomić Dejanović Gordana.

Niti se „reprodukterka“, valjda zbog, još važećih, „mera državne tajne“, izjasnila na kakvim je to „merama“ nekoć bio vođa SPO; niti je predsednica – kopredsednica, psihijatar & tehnolog, Narodne skupštine, ikada priznala da „mera“, sama po sebi, ne mora uvek da bude kaznena.

Kao što reč „Služba“, kod nas, po pravilu, ne asocira na službu iliti uposlenje kao takvo, nego na služenje nečemu tajnom, sasma zavereničkom, „služenje“ imaginarnoj državi pod još misterioznijim uzusima, tako su i „mere“ nešto o čemu se, iz pristojnosti ili iz straha, svejedno – ne pita.

Zato danas građani ove zemlje uživaju i u „merama štednje“ kojima je Vlada pribegla u ekonomskoj krizi; seljaci i privrednici su nakrivili kapu zbog „stimulativnih mera“ u privredi i poljoprivredi, a masmediji nas ubeđuju u to da je, tamo neko, preduzeo sve potrebne „preventivne mere“ protiv svinjskog gripa i da mesta panici nema…

„Čovek je mera svih stvari…“ – maksima je koju postantički svet pripisuje onom dokoličaru iz Abdere u Trakiji. „…bivstvujućih da jesu, nebivstvujućih da nisu“, dodao je, za zlu ne trebalo, taj Protagora. U našem slučaju, režim je, a ne čovek, a ne građanin, taj merač s vagom za tačno merenje. Umesto pramere, namesto objektivnog etalona, standarde postavlja onaj ko meri. A, ovde, ko meri – taj i seče!

Poslanici vladajuće koalicije su se, još od konstituisanja parlamenta, razbežali kud koji mili moji, iako tada gripa nije ni u najavi bilo. Od tada su na, „merama prevencije“, na kolektivnom „respiratoru“, s kojeg ih izvršna vlast tek povremeno skine u danu za glasanje. Što reče Pastor junior, pre neki dan: „Poštovani poslanici, sada ću vam se obratiti u porodičnoj atmosferi. U sali nas sedi svega 17!“

U strahu od H1N1, osim, poslovično na parlament alergičnog, Dinkića, od narodnih deputata pobegli su i ministri Marković, Obradović, Ljajić kada je trebalo da se s njima ubeđuju o taktici racionalizacije državne uprave.

I predsednik Srbije izbegava skupštinske kliconoše, ali je hrabro, bez zaštitne maske, počastvovao žurku nemačkog ambasadora u povodu dve decenije od destrukcije Berlinskog zida kojom prilikom je isti, mislim Tadić, na poklon dobio parče istog, mislim zida. Za ponavljače, podsećanje da taj datum, od mila nazvan, rušenje gvozdene zavese, simbolično označava i početak zidanja novih zidova, plotova i taraba na prostorima eks Jugoslavije, čijem su „konstruisanju“ nesebično pomogli i zidari „destruktori“ iz Berlina.

Pa se brinem, hoćemo li našeg predsednika, makar i sa medicinskim „merama predostrožnosti“, viđati i na žurkama ostalih stranih veleposlanika po Beogradu?

„SEKA“ i svinjski grip ovoj vlasti došli su kao naručeni, kao „viši interes“ koga je, kao Slobi Gazimestan, „jogurt“, „Žutu gredu“ i „balvane“, sam Bog poslao. Da u senci toga „interesa“, režim može da, na miru, Vojvodinu preobrati u „evroregiju“, a Kosmet u Kosovo, da preparira Dodika, da raspiruje fatamorganu s evrokandidaturom, novim investicijama, diplomatskim trijumfima itd. i tome slično.

I zbog čega bi postavljanje pitanja nečije odgovornosti za život kojim živimo bilo, prosto, neumesno. I je li sada neukusno postaviti neko od pitanja svih pitanja: Kako raspodeliti tri miliona vakcina na milion prioriteta i dva miliona ostalih? Šta s onim otpisanima do osam ili do 10 miliona (zavisno, računamo li Srbiju s Kosovom ili ne), koji nisu u tih tri miliona, na preventivno povlašćenim „merama“? I jesu li građani Srbije koji, od subote, imaju i pokrajinu u punom kapacitetu, ravnopravniji od nas ostalih koji nemamo taj dvostruki obruč državne zdravstvene zaštite i socijalne skrbi? I tome slično.

Baš u „Danasu“ pročitah da je kineska tradicija demantovala Protagoru – čovek, elem, nije mera, nego dubina svih stvari!

Shodno tome, vlast u Srbiji ne laže građane. Ona je samo u dubokom spinu: naši oligarsi ne varaju, već samo izvrću činjenice, negativnu pozornost javnosti odvraćaju od sebe i svojih „rezultata“ i usmeravaju ka – svinjskom gripu, svetskoj ekonomskoj krizi i neprijateljskoj opoziciji, trima pošastima na našem svetlom putu ka komunističkom (pardon: evroatlantskom) raju. Doduše, i tata modernog spina Edvard Bernejs, „mere“ kojima je propagirao jednu marku cigareta krstio je „osvajanjem slobode“, a pivarima savetovao da jednu vrstu alkohola reklamiraju kao „piće umerenosti“.