Subota – dan za razotkrivanje

Elem, Demokratska stranka je – složićemo se – sve učinila da protivpravno razbije Srpsku radikalnu stranku i protivpravno napravi još jednu, ali malu, upravo opozicionu partiju po svojoj meri. No se stvar izmaknula kontroli.

„Preki sud“ Demokratske stranke, poslednjeg je vikenda presudio da najnovije izjave predsednika iste te SNS o datumu izbora „sadrže pretnju rušenja pravnog poretka, jer je zakonom propisano ko i kako raspisuje izbore“.

„Dobro jutro, Petroviću Petre…“, odgovorio mi je, jednom, kao nepopravljivom zlopamtilu, nekad vrlo viđeni, a moj omiljeni, julovac, zbog nekakvog teksta u kome sam samo podsetio na ideju „bespartijskog pluralizma“ koju je, kao pokušaj odupiranja nadolazećem višestranačju, krajem osamdesetih, plasiralo Miloševićevo intelektualno okruženje.

Ostaje mi samo da prizovem u pomoć to „bijelo dugme“ profesora Štambuka, dok čitam DS-ovo, šojićevski šeretsko, „saopštenje za štampu, novine, radio, televiziju, mediji, tranzistori“ i tome slično.

„Poslednje izjave Tomislava Nikolića kojima najavljuje da će bez obzira na zakon odrediti datum izbora u sebi sadrže pretnju rušenja pravnog poretka, jer je zakonom propisano ko i kako raspisuje izbore.“ Kraj citata. Tako sročilo iz Krunske.

A Nikolić je u Leskovcu – sigurno ne bez dozvole komesara za proširenje EU Štefana Filea – samo ponovio da je raspisivanje izbora za 18. decembar poslednji ustupak naprednjaka vlastima.

„Ako s nama ne razgovaraš do subote, nemoj više da nam se obraćaš. Mi bismo mogli danas da zauzmemo Vladu Srbije, parlament, televiziju i da kažemo: ‘izbori će biti tad i tad’. Ali, mi ne radimo tako. Ako nas on ne pozove, sami zakazujemo izbore sledeće subote u Beogradu“. Tako je nekako argumentovao taj svoj zahtev lider stranke koja, u ovom trenutku, ima veću podršku građana nego cela vladajuća koalicija.

Istim su rečnikom, nekako, ali mnogo ultimativnije, sa mnogo manje obzira i mnogo više pretnji, od 1990. do 2000, pokojnog Miloševića, malo-malo, pa mitraljirali, prvaci tzv. demokratske opozicije, ubedljive manjine u ondašnjoj Srbiji.

Pisac saopštenja u kome se Nikolić i Vučić optužuju da „svakodnevno šalju poruke sa elementima prikrivenog ili otvorenog nasilja“ ili nije prošao čak ni obuku u (Tadićevom) Centru modernih veština ili je reč o veštoj „krtici“, o „trojanskom konju“, o najnovijem Cvijanu u DS-ovim redovima.

Kako, inače, osim trabunjanjem, nazvati sledeću misao: „Preuzimanje vlasti na protivpravni način je nespojivo sa idejom demokratije, a naročito sa zalaganjem za evropsko društvo. Biti proevropska stranka znači poštovati zakon, parlamentarnu većinu i interes zemlje“?!

Misao napisanu u ime stranke čiji je predsednik (usput i predsednik države), na izborima na kojima je izgubio, sat nakon zatvaranja birališta, u maju 2008, javno zapretio da „neće dozvoliti“ onima drugima da formiraju vladu…

Osim… Osim ako stvarno – dozvolite da podelim sumnje cenjenog, nesporno dobro informisanog, Dačića – gospoda Tadić i Nikolić ne čine sve ovo u dogovoru, samo da bi, tako veliki, na koncu, ostali i sami, a sva pozornost javnih reflektora bila usmerena na njih dvojicu. Da od njih, baš sve i baš skroz, zavisi.

Jer, šta će biti ako se svi mi, kao, nešto palimo – hajde, mi, mali i nebitni, no i oni što se politikom profesionalno bave – a oni nam se, sa nekog kibic-fenstera, grohotom smeju.

Zato, jedva čekam subotu – dan za razotkrivanje.