Aferim. Kad je, tradicionalno principijelno nepristrasna izvestilica Evropskog parlamenta za Kosovo, frau Ulrike Lunaček pozdravila kao „pozitivan signal što je Srpska lista ušla u vladu premijera Haradinaja, jer je realnost nešto što traži i predsednik Vučić“ – to je to i šta tu ima više da se komentariše, cepidlači ili, Bože sačuvaj, dovodi u sumnju!
Dakle, tri u jednom, tj. u Haradinaju: koalicioni partner Srpske, tj. Vrhovnikove liste, biće premijer Kosova; on i dalje, što bi rekao onaj Ledeni Đurić, za nas ostaje lice sa poternice; a sve je, kao i mnogo puta pre, upakovano u mantru o „budućnosti naše dece“, o tome kako je „sve to za dobro Srba na Kosovu“ i slične žvake za hipnotisane mase…
Dodik, odustao od referenduma o samostalnosti RS najavljenog za 2018. Kapitulacija? Naprotiv, ozbiljan Dodikov trijumf, ukoliko, do kraja godine, uprkos još jednom brutalnom pritisku ovdašnjeg Vrhovnika, izgura u Narodnoj skupštini svoju deklaraciju o vojnoj neutralnosti Srpske!
I onaj bivši, tužni čovek sa licem „Kroki Krokija Platforme“ bio je, kao, predsednik Srbije, ali je samo jedan ovaj – Suveren, u nakaradnom srednjevekovnom tumačenju Tomasa Hobsa (1588 – 1679) iz „Leviatana“. Koji je, između ostalog, tvrdio da „suverena vlast ne može prestati krivicom suverena“, da „niko ne može bez nepravde protestovati protiv institucije suverena koju je proglasila većina“; da, s obzirom da je suveren proglašen većinom glasova, „onaj koji je tome bio protivan sada mora da se složi s ostalima, tj. mora biti voljan da prizna sve postupke suverena ili da s punim pravom bude uništen od ostalih“! Elem, „ma šta suveren radio, podanici ga ne mogu kazniti“, jer, uz suverenitet pripada sve, sve, pa „i pravo započinjanja rata i sklapanja mira s drugim narodima i državama, tj. pravo prosuđivanja kad je koje od toga u opštem interesu“!
Ako je mleko belo, a Suveren veli da je crno – ono će da bude crno i to je obaveza svih, kako onih što jesu da jesu, tako i onih koji nisu glasali za njega. Tako je pisao Hobs. A tako danas zbori propagandna mašinerija plus politički (mejnstrim) diskurs Srbije 21. veka.
Tako je pisao Hobs, baš početkom 17. veka, kada su se, za vladavine imperatora Petra Velikog, na prostore ondašnje (Novo)Rusije, naseljavale desetine hiljada Srba formirajući pokrajine Nova Serbija (Kirovgradska oblast u današnjoj Ukrajini) i Slavenoserbija (na granici Luganske i Donjecke oblasti). Neki od njih, 1812, komandovali su kao najbliži saradnici feldmaršala Kutuzova (u ruskoj vojsci bilo je tada čak 10 srpskih generala!) velikom pobedom nad Napoleonom u Borodinskoj bici. Među njima i general Mihailo Miloradović (potonji nasledni grof, pa gubernator Sankt Peterburga), potomak hercegovačke porodice Hrabrenovića, što je imao ključnu ulogu u momentu kada su Francuzi stigli do zidina Kremlja, a on im pripretio da će zapaliti ceo grad ako ne stanu.
Danas je sve to što nije po novogovoru Vrhovnika postao pepeo i šaš, i nipodaštavanje. Otkako smo, svi mi kao somovi počeli da gutamo udice, o koje su, o bivšeg šovinistu i sadašnjeg Suverena, kao mamca, okačeni novootkriveni Veber, evrofanatik, globalista, mondijalista, građanin sveta – od tada, jezikom njegove propagande kazano, postoji samo on, „sav Srbin“, a na drugoj strani svi mi ostali, „gube u torini“ i magarci koji se ne menjaju… I sve zato što je, da citiramo „Das Rajh“, organ ministra dr Gebelsa i kvislinški beogradski „Srpski narod“ , naš Suveren jedini „razumeo“ ulogu đenerala Nedića u „situaciji“ srpskoga naroda 1943. i, „bez oklevanja, prihvatio džentlmenski pruženu ruku Velikog nemačkog Rajha, ne radi sebe, nego Srba radi, rad vas i radi vaše dece…“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
