Trla baba lan

P { margin-bottom: 0.21cm; }Kako će i kojom čarolijom naš Kancelar u tehničkom mandatu uspeti da po(d)miri deo svojih sadašnjih i budućih koalicionih partnera koji bi, iz ovih stopa, da priznaju Kosovo glede ubrzanog ufura u EU (britanski premijer računa da bi Turska u EU mogla već 3000. godine, a mi možda čak i pre) sa onima koji ga nikada, čak ni po cenu ulaska u EU, ne bi priznali?! I sve to da tako ispinuje plebsu srpskom – da evroljubni deo poveruje da je baš on, Kancelar, taj Evropejac, a evroskeptični da baš od Kancelara nema većeg Rusa. Da bude – i Vuk (da, Drašković, ali i Jeremić, i Fatić, i Vučević i tome slično) sit i ovce na broju; i da udovolji svakome od onih 48 odsto (od one polovine punoletnih što su glasali, znači četvrtini od ukupnog građanstva s biračkim pravom) koji su 24. aprila navijali da „Srbija pobeđuje“ i, što se, u preslobodnom tumačenju, državnog agitpropa prevodi kao „izabrali da EU nema alternativu“, a sve drugo, i Kosovo, i Rusija itd, ima… i među kojima, kao u Zvonkovom Somboru, „svega ima, to istina, pa i žene piju vina“…

I koga sad briga (izeš, jelte, demokratiju, tj. vladavinu većine) to što se, od istog tog puka, čak tri četvrtine izjašnjava protiv priznavanja Kosova (što nas, de fakto, čeka), protiv ulaska u NATO i – čujte sad ovo – protiv uvođenja sankcija Rusiji, čak i ako bi nas ovakvi potezi kandidovali za, već rečenu Kameronovu 3000-tu, kao godinu našeg prijema u EU!? Kad smo već kod Rusa, pošto ni sam nisam neki preterani rusofanatik (o evroljupstvu pod specijalnim uslovima da i ne pričam), baš sam hteo da proverim jesu li nas stvarno ostavljali na cedilu kad nam je bilo najteže. Metodom slučajnog uzorka, čitam prilog Miodraga Kolarića u „Istorijskog glasniku“ Istorijskog društva NR Srbije, iz 1949: „Već posle prve ustaničke deputacije u Rusiju, 1804. godine, određena je bila Srbima na ime prve pomoći suma od 3.000 dukata. Rusija je, mada u to vreme naklonjena Turskoj, i zastupajući integritet Turske nasuprot agresivnim planovima Austrije i Francuske, osetila odmah svu prednost savezničkih odnosa sa Srbijom… Godine 1806. primio je Karađorđe iz Rusije 13.000 dukata, a 1807. Milenko Stojković 5.000 dukata… General Isajev je prešao Dunav i spojio se 17. juna 1807. sa ustaničkom vojskom. Od toga vremena, pa do 1813, Rusi su poslali na ime pomoći u municiji: 34.000 kg baruta, 28.000 kg olova, 12.380 komada đuladi raznog kalibra, kao i preko milion komada puščanih fišeka. Od oružja su, pored nekoliko hiljada pušaka, poslali i 26 topova različitog kalibra… Početkom 1809. ustanici su podsetili Ruse na obećane livačke majstore. Knez Prozorovski je o tome izvestio vladu i već jula iste godine u Beograd su stigla dva topolivca iz Luganskog artiljerijskog zavoda, Kozma Kalinjin i Grigorije Poljakov…“

Inače, u ove dve nedelje otkako se bavimo nefudbalskim temama, iz UEFA priopćeno i da će, voljom Briselskog sporazuma i milošću Kancelara srpskog, glogovački „Feronikl“ možda gostovati Terzinoj, Kokezinoj i Kancelarevoj „Zvezdi“ u pretkvalifikacijama…

Juče, na čaju, kafi i rakijici kod NJegove ekselencije, izređalo se 11 njih i njihovih predstavnika. Jedino Šaroviću i Nataši Jovanović nije usuo „tomovaču“, već junački zbrisao sa megdana… NJegovu, neposredno izabranu, ekselenciju u redovnom mandatu – da prostite – zeza i ponižava kako ko stigne. Pogodite, ko instruira antiekselencijinovske medije? „Žuti“, ČBČ, De-je-be, De-es-es, Kum Vojvoda…? Ili….. (upišite sami)?

Za one koji se prvi put druže sa mnom, NJ.E, to vam je čovek koji je, da prostite, sa memoranduma „predsednik Republike Srbije“ i u ime svih građana, zahtevao od Kancelara – već druga godina teče od tada – da razmotri kroki krokija platforme o Kosovu. I, umesto odgovora, dobio: trla baba lan.