Trovanje duša

Tako nekako, džentlmenski i iznad situacije, dojmio mi se, ali samo na prvi pogled, dok je „hrabro“, sam i goloruk, kao, „branio“ poginule pilote i Šešelja za kojim ga, kao, srce boli, navodno od naroda i ljubopitljivih novinara, od naše javnosti i tamo nekih stvarnih i imaginarnih neprijatelja spolja i iznutra – najbolji đak, u regionu, a i šire, belosvetskog konsultanta Entonija Blera, inače, ratnog zločinca osuđenog na 20 godina robije (presuda Okružnog suda u Beogradu, K.br. 381/200, od 21.9.2000), za krivična dela: „ratni zločin protiv civilnog stanovništva, podsticanje na agresivni rat, povreda teritorijalnog suvereniteta i ubistvo predstavnika najviših državnih organa SRJ u pokušaju“. „Branio“ ih naš kancelar, uz horsku podršku (čast izuzecima) lažnoboraca i lažnodiplomaca, i ministara s povezima preko očiju oko sebe – od svih onih koji ih nisu ni napadali. „Branio“ ih – sve kucajući na otvorena vrata – s pravim ciljem da odbrani sebe i svoje.

Engleski vojni pisac Lidl Hart, u knjizi „Moderni rat“, pisao je, još pre Druge svetske vojne, o propagandi kao (vojnom) manevru u psihologiju: „Stvarni cilj rata sastoji se pre iz paralizovanja, no iz uništenja.“ Te, zaključio da, „ako vera čini polovinu pobede, onda je rušenje protivnikove vere još važnije, pošto se time ubiraju plodovi i bez pobede“.

Taj pokušaj kolektivnog „trovanja duša“, u kome se, beskrupuloznom zamenom teza, „piloti-heroji“ iz prošlogodišnjih majskih poplava, preko noći, spinuju u alkoholičare, neodgovorne i obesne letače, a onda se sutradan pojavljuje on, kao „deus ex machina“, i rešava stvar – govori da nam se kancelar, ovih dana, okanio Vebera i zaigrao se Cvijića, skenirao nam karaktere, pa došao do zaključka da su građani i pripadajući im Srbi maloumni i nedozreli, a biće i šizofreni, kako nas je okarakterisao neformalni zapovednik Srbije, veleposlanik Kirbi. S čim se naš kancelar – zar ste sumnjali – apsolutno slaže.

Za to vreme, kabadahijske trojke beogradskog „Kompola“ – umesto da, kao u Šapcu, na primer, preventivno čiste kanale zbog mogućih poplava – pretvorile su se u „pretorijansku gardu“ privatne tursko-srpske kompanije za uterivanje dugova prema javnom (budžetski, od strane građana, dotiranom) gradskom prevozniku i jednog „parking“ servisa za protivustavno otuđivanje automobila,… A da se to popečitelja pravde, ili policije, ili rada, ili lokalne samouprave, zamislite, uopšte ne tiče, jer imaju važnija posla: isteruju veštice!

A vrhovni komandant – da ne poverujete, to je Tomislav Nikolić, a ne Aleksandar Vučić, tako, makar, piše u Ustavu („ko ga šiša“) Srbije – zaredio se, izgleda, ovih dana u samostanu Ustavnog suda Srbije, pa sa svojim „sestrama karmelićankama“ otuda, ćuti li ćuti, i – ne meša se u svoj posao.

Rat sa krhotinama „žutih“ i „elitom“ koja mu ne aplaudira – a ne borba za bolji život i Kosovo u Srbiji, na šta se zakleo – opsesija su kancelareva. A u tom „ratu“, čak i po Haškoj konvenciji, sve su ratne lukavštine, sva sredstva za pribavljanje informacija, ali i sva sredstva za širenje netačnih i neželjenih vesti o „neprijatelju“ – dozvoljeni su…