Varljivo leto 2012.

A ja ne mogu da vas odbijem:

Paradoksalno, ali dok je Demokratska stranka ubeležila dva ubedljiva poraza u 15 dana (i na parlamentarnim i na predsedničkih izborima), prvi joj potpredsednik Đilas u prestonici, a drugi dopredsednik Pajtić u Vojvodini, „razvalili“ su sopstvenu stranku, skoro kao ja samozvane istraživače i analitičare opšteg profila glede đurđevdanskog epiloga. Što će reći – ispade da trenutno visi u vazduhu čak i partijska funkcija doskorašnjeg predsednika Republike. Boris Tadić ima šansu da nakrivi stranački šešir jedino ako pokuša da učini sve da postane premijer, jer bi možda tim činom uverio i Dačića da, ipak, ostane pri prvotnom „dogovoru da će se dogovoriti“. Druga opcija je da u toj „mož’ da bidne – ne mora da znači“ koaliciji, mesto predsednika i vodeću ulogu u takvoj Vladi prepusti Dačiću lično. U trećoj varijanti, sve zavisi od dobre volje Tomislava Nikolića i eventualne njegove milostinje poznate pod imenom „velika koalicija“!.

I, dok su svi ovdašnji mediji, juče i prekjuče, citirali Dačićevu protadićevsku izjavu od pre obelodanjivanja rezultata predsedničkih izbora, niko nije primetio da je lider SPS glavnom uredniku „Informera“ u pero poverio da Nikolićeva pobeda menja okolnosti prethodnog „dogovora o nameri da se dogovori“ s Tadićem. Sme li, elem, Dačić, koga njegovi birači ne samo da nisu poslušali i izašli da masovno biraju Tadića, već su, sumnjam, i oni što su glasali, mahom zaokruživali Nikolića – u novoj situaciji da zaobiđe novog predsednika Republike i pravi se kao da se ništa nije dogodilo 20. maja?

A sad da se malo poigramo ustavnih nadležnosti i protokolarnih prinadležnosti. Kad smo kod toga, da li se neko seća kako je predsednik DS, u koži predsednika Republike, iz prostorija svoje stranke, one majske večeri pre četiri godine zapretio da pobednicima na tim izborima neće dozvoliti da formiraju vladu?

I – stvarno nije dozvolio. Zar neko zaista veruje da će se Tomislav Nikolić sada odreći svojih predsedničkih ovlašćenja i, tek tako, dozvoliti formiranje vlade koja mu ne bi bila po ukusu ili će, do kraja leta, što mu Ustav dozvoljava, zidati vladu po svojoj meri? Šta mislite o, recimo, ovakvom scenariju: predsednik Republike prvo mandat za sastav vlade poveri predstavniku najjače parlamentarne stranke, tj. njegove SNS, i to ime bude Jorgovanka Tabaković. Pa, onda, Vojislavu Koštunici. Ne uspe li ni taj potez, za sledećeg mandatara, posle „dugog toplog leta“, odredi, ne znam zašto mi baš on pade na pamet, Ivicu Dačića. I, sad, naravno, Dačić kao principijelni DS-ov koalicioni partner kaže: Ne, ne bih ja, nisam ja za to, ali, evo, predlažem – Tadića i „veliku koaliciju“ bez mene?!

Ha, ha, ha ili, što bi se ono reklo – „ad kalendas grekas“ („o svetom Nikad“).