Večita dilema moga detinjstva konačno je, sve zahvaljujući ovoj vlasti koja nas, zagledana u budućnost bez osvrta na prošlost, vodi od nazad u napred, odgonetnuta. Riđi i Šicer su opravdano sumnjali: žito je i definitivno zapalio onaj što je naopako pisao latinično „S“. Dakle, Vasa. Ovaj što, maskiran u naprednog naratora, danas, u Kancelarevo ime, tvrdi: „… Napredak već može da se vidi i oseti… Naš zadatak je da svi imaju pristojan život kao bilo gde u Evropi… šansu za dobar posao…“ I tome slično.

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Ponekad se stvarno upitam da li je moguće da je naš Kancelar „na preskok“ čitao čak i onoga u koga se kune. Jer, Veber, vrhovni ideolog aktuelnog političkog naprednjaštva, još pre jednog veka anticipirao je politiku tzv. stranih investitora koji, uz subvencije ove države i do 10 hiljada evra po radnom mestu, nešto kao „ulažu“ u Srbiju, isplaćujući ovdašnjim nadničarima mizerne plate: „Niža nadnica nipošto nije identična sa jeftinijim radom, jer radni učinak sa fiziološki nedovoljnom nadnicom bezuslovno pada, a takva nadnica na duže staze često znači upravo izbor najnesposobnijih… Prosečan Šležanin će pri punom naprezanju pokositi malo više od dve trećine onoga što za isto vreme pokosi bolje plaćeni i hranjeni Pomeranac ili Meklenburžanin. Poljak uradi fizički, što se više udaljavamo od istoka, tim manje u poređenju s jednim Nemcem…“ Ali, Kancelar srpski do ove stranice, očigledno, nije stigao.

Umesto time, Kancelar se i u kampanji divno zabavlja na račun svojih hipnotisanih građana: red patriotskog junačenja glede 24. marta, pa dva reda šlihtanja onima iz tzv. međunarodne zajednice kojima nije po volji ovaj verbalni kuraž; malo podrške Republici Srpskoj, pa još više (presudne!) podrške Kancelareve „Srpske liste“ Hašimu Tačiju za njegov izbor na mesto predsednika Kosova…

Nekoliko koketnih poruka Moskvi, pa ceo vagon ljubavnih uzdisaja Berlinu. „Verujemo u reč moćne Nemačke i koristimo one njene tekovine koje odgovaraju našoj duši i našem tlu… Nemačka čija su brojna blagotvorna nastojanja ostala neshvaćena od izvesnih naših sugrađana – ta Nemačka učinila nam je veliku čast dajući nam odgovornu vladu!“ Uh, uh, greška, nije to (ono pripada repertoaru onog koga ćemo tek da rehabilitujemo, „Obnova“, 9.9.1941) – već ovo: „Srbija je lojalna i biće uvek lojalna Nemačkoj i kancelarki Merkel!“

Pretpostavljam da je naš Kancelar mislio na ovu modernu, denacifikovanu Nemačku koja je – baš kada se sama ujedinjavala rušeći Berlinski zid – prva priznala otcepljenje Hrvatske od SFRJ, dajući signal ostalima za formalni rastur bivše nam zajedničke države; pa, među prvima priznala nezavisno Kosovo…

Red pesmica o vojnoj neutralnosti, pa red ponižavajućih sporazuma sa vojnom alijansom koja je, bez odluke UN, izvršila agresiju na Srbiju. Hej, kad smo kod toga, nije li i 28. marta 1941. glavni naslov u večitoj medijskoj ljubavnici svih srpskih režima „Politici“ glasio: „Jugoslavija je pristupila paktu triju sila pod uslovom da za sve vreme trajanja rata Nemačka i Italija ne traže prelaz niti prevoz svojih trupa preko jugoslovenske teritorije“?!

Red Kancelarevih državničkih poklonenija, pa tri reda ulizištva njegovih političkih poltrona njemu lično: „Nebojša iz Beograda“, mali Mali, pa Ledeni Đurić… Za neredovne čitaoce ove kolumne, to je onaj što je, u ime oduševljenih kosmetskih Srba, ustvrdio da Srbija treba da bude srećna što je njen Kancelar „taj i takav talenat vanserijski za unutrašnju i međunarodnu politiku, lider koji svojim primerom pokazuje na koji način čovek može da se uloži na poslu“ (skraćeno: TITTVZUIMPLKSPPNKNČMDSUNP).

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari