Veber za pod glavu

I, šta sad, braćo Srbi i sestre Srpkinje, građanke i građani? Ništa, umesto instant interpretacija Tarabića, ako odista želite da saznate šta vam je činiti – čitajte Vebera. Uz priručni slovarnik Noama Čomskog o 10 strategija manipulacije, sve da biste razumeli kako vas se „odozgore, u zdrav mozak“: uz preusmeravanje javnosti sa važnih problema na nevažne, uz poplavu nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali svojom glavom; uz postupno uvođenje reformi, postepeno, „na kašičicu“, uz prethodno privikavanje na samu ideju o promeni i raspirivanje „zajedničke nade u bolju budućnost“; uz javno veličanje gluposti i podsticanja javnosti u prihvatanju mediokritetstva; uz zloupotrebu emocija, u kojoj kritičku svest zamenjuju emotivni impulsi poput besa ili straha, sve s ciljem izazivanja kratkog spoja prilikom razumnog rasuđivanja; uz fingirano stvaranje kriznih situacija s ciljem da građani lakše prihvate težak život, ograničavanje slobode, smanjenje socijalnih prinadležnosti… I, tako ćete, na kraju doći, do odgonetke onoga šta je „mejnstrim“ podložak i rezultanta spoljne i unutrašnje politike našeg K: ubediti svakog građanina da je samo i isključivo on, on kao pojedinac i njegov narod kao kolektivitet, odgovoran za vlastitu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti ili nedovoljnog truda, jer će tako nesiguran i potcenjen građanin, opterećen osećajem krivice, odustati od traženja pravih uzroka svog položaja ili, ne daj bože, pobune.

Otkud mi sad, pa ovo? Elem, Klintonkin takmac za predsedničku nominaciju Berni Sanders ima istog savetnika za oblikovanje javnog mnenja, pa time i prepisan slogan „Budućnost u koju verujemo“ kao naš K. A javila se odnekud i Olbrajtova, sa sve kletvom Amerikankama koje ne budu glasale za Hilari: „Znajte da u paklu postoji posebno mesto rezervisano za žene koje ne pomažu drugim ženama!“ I to baš u danu kada je u Drakuliću kod Banjaluke obeleženo 74 godine otkako je, u ovom i obližnjim selima, „Tjelesni zdrug Ante Pavelića“, u samo jednom danu, bez ispaljenog metka, dakle, sekirama, noževima i krampovima, poklao 2.300 Srba, među njima i 551 dete.

Samo je, na kraju, falio i Kurc. Ali, oglasio se i on – sve uz salve hvale na račun našeg K – u istom danu: najavio da je Beč spreman da, Bože mi oprosti, radi odbrane „Europe“ od „Azijata“, rasporedi austrijske vojnike na spoljne granice EU, tj. u Makedoniji ili Srbiji!?

Meni ovo odnekle poznato. Učilo se o tome u našim školama, pre nego se K. dohvatio revizije nacionalne geografije i istorije i preumljivanja građanstva srpskog i cele Srbije. Austrougarski ultimatum (u 10 tačaka) Srbiji od 23. jula 1914. Recimo, tačke 5. i 6, koje je srpska vlada odbacila jer su podrazumevale mešanje austrougarskih organa u sudski postupak, pošto bi to predstavljalo kršenje ustava i suvereniteta Srbije. Ali, prihvatam da, možebiti, grešim: kome je još u eri Vebera i „Velikog brata“ do, tamo nekog, suvereniteta?! Ili, do Kosova i Metohije – da izneverim one koji me pitaju zašto stalno pominjem Kosovo – jer je to antievropski, uskogrudo i nazadno, a ne napredno, naprednjački…?