Na svakom odmorištu, preko puta vrata za lift, sa zida je gledalo ogromno lice na plakatu. Slika je bila jedna od onih koje su tako udešene da oči na njoj prate posmatrača iz svakog ugla. Ispod lica stajao je natpis VELIKI BRAT TE POSMATRA… Sa mesta na kome je Vinston stajao mogle su se tek razabrati, ispisane elegantnim slovima na belom zidu, tri parole Partije: Rat je mir! Sloboda je ropstvo! Neznanje je moć!…
To je jedan od uvodnih pasusa Orvelove „1984“ koju je ovaj pisac (i) „Životinjske farme“ ispisao još 1949, predviđajući da će, u njegovoj totalitarnoj državi, do 2050. godine, konačno zavladati i Novogovor. U kome se, kovanice tipa „politički slobodan“ ili „intelektualno slobodan“ više neće upotrebljavati, pošto politička i intelektualna sloboda neće postojati ni kao pojmovi. Reč „slobodan“, doduše, postojala je i u Novogovoru, ali se mogla upotrebiti samo u rečenicama kao što su „Ovo sedište je slobodno“ ili „Biću tako slobodan da vas zamolim za jedan žilet“. Bezbroj drugih reči – čast, pravda, moral, internacionalizam, demokratija, nauka i religija – jednostavno su prestale da postoje. Sve reči koje su bile vezane za pojmove slobode i jednakosti, na primer, obuhvatala je jedna jedina reč – zlomisao (misaoni zločin)…
Kada se, u prošlonedeljno praskozorje rađanja stare vlade u novom pakovanju, naprednjački stožer jedine istine dohvatao cenzurisanja rubrike „Prelistavanje štampe“ na javnom te-ve servisu, setih se, kako je doskorašnji formalni potpredsednik, a sada prvi potpredsednik, u svom ekspozeu, u leto 2012, obećavao da „ova vlada neće imati svoje spin doktore koji će se baviti uređivanjem medija“ i da će „sloboda govora i pravo na istinu biće osnovni postulat ove vlade“. Ruku na srce, ushićeni Dačić mandatar tada je, i inače, govorio prvenstveno o „patriotizmu i rodoljublju, osećaju pripadnosti svojoj državi Srbiji, bez mržnje prema drugima“, o potrebi objedinjavanja najboljeg što Srbija ima, o „jačanju temelja Srbije“, a protiv demagoškog optimizma tipa „nema alternativu“.
Vlada u novom pakovanju od samog početka – kao što su kauboji usijanim gvožđem žigosali svoje četvoronožno blago – „brendira“ svoje građanstvo trima parolama: Reforme su sve! EU nema alternativu! Eksperti su čudo!
A Orvel, on je, ako je neko zaboravio, svoj roman završio sledećim rečenicama: „Vinston se nalazio ponovo u Ministarstvu ljubavi, gde mu je sve bilo oprošteno, gde mu je duša bila bela kao sneg. Nalazio se na optuženičkoj klupi, priznavao sve, prokazivao svakoga… Bio je izvojevao pobedu nad sobom. Voleo je Velikog Brata.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
