Broj 13 je za civilizaciju Maja imao naročit značaj, stoga, ako se vreme računa od 3114. godine p.n.e, kako je zapisano u njihovom kalendaru, 13. baktun (period od 394 godine) ističe 5.125. godine, tj. dva dana posle Svetog Nikole, elem 21. decembra 2012. U koliko sati, narednog petka, počinje apokalipsa – još oficijelno nije potvrđeno…
Srpski privrednici sa severa Kosmeta zahtevaju da se problemi na graničnom / administrativnom prelazu Jarinje, između Srbije i ostatka Srbije, reše za 72 sata, dakle, dan pre smaka sveta.
Fatalisti, raznih sorti, čak i ateisti, osim što se pitaju ima li života i posle života, računaju koliko će vremena Miškovići još da provedu u pritvoru..?
Političke analfabete se pitaju da li će Đilas pre dobrovoljno ustati iz gradonačelničke fotelje (i posvetiti se „Partiji“) ili će naprednjaci biti brži…?
A ostala laička javnost uveliko odbrojava do kada će još Vučić, s ovolikim rejtingom, pristajati da, na svojim leđima, tegli aktuelne partnere..?
Prekjuče, u Pešti, na korzou Vaci ulice, mogli ste se besplatno, poslednji, ali, valjda, i zadnji put, da se uslikate sa postapokaliptičnim zelenim vanzemaljcem, u uniformi Deda Mraza. Za uspomenu i večno sećanje. Gde sam uhvatio sebe kako mrmljam onu pesmicu iz filma Saše Popovića – „Biće skoro propast sveta, nek propadne nije šteta…“
Sad, jesu li baš sva proročanstva Maja bila fatalistička? Spore se u vezi s tim arheolozi, antropolozi, numerolozi i ostali „olozi“: neki vele da su se Maje bavili i događajima posle ovog našeg, sudnjeg prosinca; drugi, pak (Meksikanci) zbore da na nekoj cigli u hramu Komalkalka lepo piše: „On će (u petak, prim. C.M.) sići s neba.“ Valjda taj Bolon Jokta, navodni majanski bog koji u svom portfelju ima rat i stvaranje.
Dakle, u zemljama Inka i Maja nikad nisam bio, pa i nemam pravo na zvaničan stav.
Na „VIP igranke“ ne idem iz principa, a nije da me nije zvalo, pa posle i odustalo.
Zato nisam među onima „svima koji nešto znače“ (citat: Dinkić) koji su uživo videli starijeg Miškovića. Ako se u to ne računa moj posao skupštinskog izveštača, iz 1990, kada je taj gospodin, nakratko, bio potpredsednik Vlade Srbije.
O Kosovu sam već dosta rekao. Slobino preostalo srpstvo čeka Slobinog naslednika na suočenje. A konačni sud, reći ću kad, i nama malim smrtnicima, konačno bude dostupna „Platforma“ velikih majstora.
Ostadoše, tako, Vučić i Đilas. Viđao ljude. Tipujem na dvojku. Čak bih rekao – relativno brzo. Znate, kad se po medijima ustale stereotipi „Čedina zebra“, „Đilasova ulica“ i slični kolokvijali – iskustvo govori – uvek krenu i prave padavine.
Rekoh i spasih dušu svoju.
Ako preživimo, čitaćemo se i u sledeći utorak. U suprotnom – izvinite ako se neko osetio povređenim.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
