Velja kao Gojkovica

Ako će nam svima, posle toga, biti bolje, ako ćemo dobiti pristojnu i umivenu, lepo vaspitanu Srbiju, evo i ja dajem svoj potpis da u zidine srpskog, a evropskog „Skadra na Bojani“, kao „jetrvicu, mladu Gojkovicu“ ugradimo Velimira Ilića. Da mu selotejpom, ako treba, zapušimo usta, da više ne bude, kako to saopšti Kolegijum Javnog servisa, kršenja „granica političke korektnosti i standarda javnih nastupa, ispred i iza kamera na način koji ubuduće isključuje tolerisanje.“

Kada su ga svojevremeno kritikovali da se ne ponaša parlamentarno, da radi i govori stvari koje lord Gledston nikada ne bi, predsednik srpske vlade Baja Pašić je odgovorio: „Kakvi ste vi Englezi, takav sam ja Gledston“.

Posle uniformne hajke na poslanika Ilića u kojoj prednjače upravo oni koji su slavili njegov obrazac političkog ponašanja u vreme oktobarske „bager revolucije“, Velimirova pozicija liči mi danas na slučaj one preljubnice koju je masa htela da kamenuje, pre nego što je Isus izrekao ono opominjuće: „Ko je od vas bez greha, neka prvi na nju baci kamen!“

E, sad da je „alkoholičar“ (po alkometru G17 plus i LDP) Velja nešto vispren, mogao bi pokajnički da prizna kako je grešio, ali da ga je na grešne misli i dela naveo njegov uzor, u liku njegovog (i Koštuničinog) dojučerašnjeg ljubimca, onomad i sad, generalnog direktora RTS-a.

Za mlađe čitaoce „Danasa“ koji imaju tu sreću da se politički ne sećaju devedesetih, ali i za vas, zrelije, starije i senilnije, evo malog nagradnog odgonetanja (pobednike ću nagraditi svojom knjigom „Na prvu loptu – političko komuniciranje u Srbiji od 1990 do 2007“) na temu ko su autori sledećih psiholoških profila i političkih epiteta i na koga su se oni odnosili: „Politički monstrum“? „Fašista“? „Oličenje nasilja“? „Ratni zločinac“? „Sarajevski politikant koji je izneverio gostoprimstvo Beograda“? „Crvena veštica“? „Nova prokleta Jerina“? „Najveći kriminalac u Srbiji“? „Neka visi na Terazijama“? „Mula Jusuf“? „Reinkarnirani turski dahija“? „Ni Srbin, ni muškarac“? „Dezerter sa bosanskog fronta“? „Ubica“? „Snage haosa i bezumlja“? „Kurva“? „Ustaša“?…

Radi zagrevanja moždanih vijuga (iako, zbog svežine datuma, nisu u konkurenciji za nagradu), dodajem i sledeće komplimente: „Politički kišobran ubistva premijera“? „Neću dozvoliti formiranje vlade koja će Srbiju vratiti u devedesete“? „Lažov s imunitetom“? „Stranka poput one što je došla na vlast u Nemačku tridesetih“? „Rušilačka politika“? „Zloćudni tumor“? Itd.

Ovde ne analiziramo i poruke fizičke vrste koje su, u formi šutiranja u visini novinarskih kostobrana i šamaranja u visini novinarskog obraza, po pravilu, stizale iz Ministarstva infrastrukture & kapitalnih investicija. U prošlom, ali i ovom mandatu.

Dakle, ništa novo. Reagovao je kolegijum jedne televizije (potom i Tužilaštvo), s tim da se, u saopštenju, osim odbrane narodne predstavnice Trivan (sreća da sam gledao i šta je ona govorila, pošto to mediji koji seciraju Ilića potpuno ignorišu), potpuno van konteksta, našlo mesta i za napad na poslanika Markićevića koji je, gle slučaja, RTS-u stao na žulj zbog permanentnog podsećanja na prevarantsku SMS „punto“ licitaciju“.

Kao da je bilo juče, a prošlo je 16 godina, sećam se kako je isto tako, posle Šešeljevog istupa na TV Politika kad se podsmevao izgledu Mire Marković, reagovao jedan drugi preplašeni Direktorijum priopćavajući da vojvodi „i njemu sličnim uskraćuje dalje gostoprimstvo“ u toj kući.

Moj doprinos temi: Kome je muka od verbalnih prostakluka, neka isključi ton na televizoru. A ako baš ne može bez skupštinskih prenosa ili političkih talk show emisija, neka prati jezik tela. Znalci tvrde da: mahanje pesnicom označava ljutnju; skrivanje pogleda – strah; nabiranje čela – sumnju; pucketanje prstima, uz kratke uzdahe, vrpoljenje na stolici – nervozu; da je drmusanje glavom levo-desno – izraz neslaganja; da nekontrolisano naginjanje tela napred-nazad, pipkanje nosa, igranje dugmićima – odaje nepoverenje u sagovornika; da se frustracije odaju igranjem pramenovima, provlačenje prsta kroz kosu ili dodirivanjem vrata; da je osmeh lažova – iskrivljen, iz podignute jagodice i crven nos; da pokušaj prevare može da nagovesti govor u kome su prisutni lapsusi, zamuckivanja, zastajkivanja, kašalj ili nedovršene rečenice. I tome slično.