Vlada čiste ustavnosti

Srbija je ustavna država. Ali šta bi bila ustavnost onde gde zakoni ne bi bili svetinja i za male i za velike?… Jače briše vetar na otvorenom putu, ali nema na njemu ni iznenadne provale ni očajnog lutanja!

Ima li čovek šta da doda ovoj, gore citiranoj, dijagnozi srpskog društva, tim pre što je potpisuju naprednjaci – iako, ovaj „ultrazvuk“ Srbije stoji u u programu Srpske napredne stranke, objavljenom u partijskom listu „Videlo“, 2. januara 1880? Nadasve, i ondašnji naprednjaci („videlisti“), kao i ovi današnji, kleli su se, prilikom osnivanja, u „zakon, slobodu i napredak“, potom, iz fotelja vlasti, u „red, rad i zakonitost“, zbog čega su njihovu vladu, kabinet Milana Piroćanca, potkraj 19. veka, zvali – „ministarstvo čiste ustavnosti“.

I sadašnjem Piroćancu, pardon aktuelnom kancelaru, usta su puna zakonitosti i ustavnosti: kada ga pitaju, hipotetički, bi li hapsio Tačija, ako bi ovaj ušao na teritoriju ovog većeg ostatka ostataka Srbije – prvi popečitelj se zakune u Ustav Srbije, Jer, to ne boli, a i maže se na 'leba.

Dočim, dvostruki prvi potpredsednik, a jednom čak i kancelarev šef u Vladi, otkriva da on, iako Prizrenac, na rodno Kosovo može samo ako se prištinskim vlastima legitimiše kao verski hodočasnik na putu za manastir Gračanica. Dakle, od vicepremijerovog hadžiluka u zavičaj, u bilo kojoj drugoj državnoj ili privatnoj odori, nema ništa bez Tačijevog zelenog svetla!

E, za to su nam se, pre ravno dve godine, svojim „istorijskim“ parafom na Briselskom sporazumu izborili ondašnji premijer i sadašnju mu kancelar. Formalno po Ustavu, jer su NJegova ekselencija predsednik Republike i popečitelj im pravde zabranili „sestrama zavetnicama tišine“ iz Ustavnog suda Srbije da se bave (pr)ocenom ustavnosti neustavnih i antidržavnih Briselskih sporazuma!?

Obećavajući „kroki krokija plana“ za Kosovo za, „pre nastavka pregovora u Briselu“ (koji se zgodi još u februaru), Ekselencija je još jednom obmanuo građane države kojoj je, valjda, predsednik. Mada ni u to više čovek ne može da bude siguran: jer, na Vaskrs, u Batajnici, nigde (barem po Ustavu) vrhovnog komandanta, već generale postrojava i propituje – kancelar.

Na delu je brutalna propaganda „politike spuštanja lestvice očekivanja“, kada je Kosovo u pitanju, iako za tako nešto ova vlast, ni 2012. ni 2014, nije dobila mandat građana. Sludelo građanstvo se, u nedostatku „boljeg života“ i „budućnosti u koju verujemo“, ponovo zamajava Raminim izjavama – hoće li ili neće ujediniti Albaniju i Kosovo, kao da to zavisi od njega, a ne, kao i u slučaju priznavanja nezavisnosti Kosova – isključivo od Vašingtona!? Pažnja javnosti se, sa stvarnog života, preusmerava na nagađanja tipa hoće li nam Tači doći nepozvan u Beograd ili neće i hoće li ga pendrek efendija dr Stefanović uhititi ili ne…

Da li to, znači, da, polako – doduše „nevoljno“, kao što smo otćutali i prijem Kosova u MOK – i nezavisno Kosovo uzimamo kao svršenu stvar?! Ako je tako, hajde onda neka kancelar, sa sve NJegovom ekselencijom, kad im je rejting već toliki, raspiše prevremene izbore i na njima, konačno, muški i bez mimikrije, kandiduje tu politiku, a ne da, kao đavo od krsta (na izborima 2012. i 2014), beži od izjašnjavanja na temu je li im ulazak u EU važniji od Kosmeta u Srbiji. Pa, ukoliko pobede i sa takvim izbornim obećanjem – da im se svi skupa poklonimo i priklonimo!