Jedan moj lapsus – calami, linguae, memoriae; nameran ili nenameran, izaberite već po volji – uzburkao je, po raznim forumima, vascijeli dunjaluk internetski, više nego i sam, ljotićevski obojeni, prilaz posttrećenovembarskoj kosovskoj stvarnosti, iz prethodne kolumne: Pre nego što se postavi pitanje kojim putem, nužno je odgovoriti – gde smo došli i kome cilju mislimo ići?!
Šta sam, u stvari, kanio da uradim, a zbog kratkoće roka i prostora, nisam – evo, sada, priznajem svima onima koji su se hvatali „Vođi“ za „Rodoljupce“. Poput onoga koji britko primeti da su „rodoljupci pokvarena deca, infantilni, a kvarni“ ili ovoga što pravilno oceni: „Nije vođa ništa čantrao, nego epigoni što su ga sledili, tumačiše njegovo putešestvije na svoje vodenice. Kao danas…“
Dakle, pišući o premenjuvanju našeg Troglavog vođe koji, dok navlači carevo novo odelo, s prljavom vodom izbacuje i dete, čitao sam onu (kod Sterije) Lepršićevu repliku svojim pajtosima, Žutilovu, Šerbuliću i Smrdiću: „Rodoljublje sve dopušta. Zato ćemo ovako učiniti; ispod ‘aljine da se postave kokarde srpske, jer naša srca srpski dišu, a spolja metnućemo mrske kokarde madžarske, za znak kako su nas gnjavili!“
I, paralelno, bacao pogled na epilog Domanovićevog „Vođe“:
„Prošlo je još vremena. Broj putnika sve manji i manji. Svaki dan odnese po nekog. Neki su napuštali takav put i vraćali se natrag…
Kuda ćemo?
Vođa ćuti.
Kuda nas vodiš i gde si nas doveo?…
Pa, zar niste svi na broju?
Kako to pitaš? Digni glavu, pogledaj, prebroj koliko nas ostade na ovom nesrećnom putu! Pogledaj kakvi smo i mi što ostadosmo…
Ne mogu da pogledam!… Slep sam!…
Jesi li u putu vid izgubio?
Ja sam se i rodio slep.“
Dakle, Troglavi danas, Lepi i Pametni juče, Neobavešteni prekjuče, kao ni „Bengalski Tigar“ nakjuče, kao i oni pre njih, unazad pun vek, nisu imali odgovor na pitanje šta i kako sa Kosovom i Metohijom.
Državotvorna ideja svugde u svetu ima većinu birača iza sebe. Ova zamisao, kod nas, bar što se Kosmeta tiče, na žalost, kanda obitava na nekom nemuštom jeziku koji niti jedan od naših vladara, nije umeo da prevede ni na svetske ni na srpski jezik, da bi je svi razumeli. Umesto državne strategije, imali smo i imamo, periodična stihijska presvlačenja lažnih rodoljubaca u sumnjive globaliste i naizmenično kačenje i još ekspresnije skidanje onodanjih i današnjih kokardi i bedževa.
Troglavi koji danas vodi UŽAS (ponovo aktuelna skraćenica za „užu Srbiju“) ponaša se kao siromašni pijanac koji kiti muzičare i časti celu kafanu, a pas nema za šta da ga ujede. A jedan osmeh i dva poljupca Ketrin Ešton ovu zemlju košta Kosova i Metohije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
