Vučićev Koštunica

S kojim pravom će onda sutra ta ista DSS da, sa nekog antiizbornog mitinga u Kosovskoj Mitrovici ili pre, s pristojne udaljenosti, iz nekog „Sava centra“, u ime nekakvog „Odbora za odbranu Kosova“, nadalje da proziva naprednjake za „antidržavnu i antiustavnu politiku“? Zašto je Koštunica uskočio u ring, u trenerci ključnog Vučićevog sekundanta, kao da je ovom malo nosilaca peškira u likovima Dačića, Ljajića, Palme i ostalih? Zbog čega, osim ako Koštunici i de-es-esovcima lečenje vlastitih frustracija nad posmrtnim ostacima nekadašnje svoje stranke – mislim, jakako, na Đilasove krhotine DS – nije važnije i od samog „svetog Kosova“?

Za koga neki građanin, partijski nesvrstan, kome je, na primer, bitka za opstanak Kosova u Srbiji bitnija od šarenih laža o „Svetom Datumu“ za otpočinjanje nekakvih pregovora od kojih će nam, jelte, svima biti bolje, sutra da glasa na eventualnim izborima, ovde, u ostatku ostataka Srbije? Za Demokratsku stranku Srbije koja, u jeku kampanje za najvažniju odluku u životu ovih generacija kosmetskih Srba, u prestonom gradu igra nečiju tuđu, za budućnost ove države, apsolutno perifernu utakmicu?! Pa, još na strani one političke opcije koju, svaki bogovetni dan, usput budi rečeno, optužuje za „evrounijatizam“ i „antidržavnu i protivustavnu politiku što vodi ka nečemu što bi mogao da bude potpuni državni i ekonomski slom Srbije“…

Kao da se DSS zamorila od apelovanja na Ustavni sud Srbije da „radi svoj posao“. Možda i zato, DSS se nije dovoljno čula tamo gde je patriotski svestan građanin očekivao da čuje avaza od nje. Da jasno osudi ubistvo litvanskog pripadnika Eufora i bacanje eksplozivne naprave u Bošnjačkoj mahali – ma ko da je počinio ova dva gnusna dela. Da nedvosmisleno diskvalifikuje presude bez suđenja koje su, ovim povodom, već objavili prvi predsednik i prvi potpredsednik Vlade i njihovi Drecuni i Vulini. Jer, sve ovo štetiće, pre svega, onim političkim snagama koje se protive izlasku kosmetskih Srba na izbore u Republici Kosovo, te njihovoj iskrenoj nadstranačkoj ideji. Od DSS-a se očekivao takav izliv patriotizma, a ne melodramsko „patriJotisanje“ i junačenje po Novom Sadu i Beogradu, nad razvalinama DS-a. U kome Koštunica i Koštuničini – bože mi oprosti – liče na Vučićeve „male od kužine“.