Zbogom, oružje!

Kada je Koštunica „vraćao mandat narodu“, naš je junak prizvao u pomoć haškog oslobođenika Milutinovića („I Srbija i svet“, predsednički izbori 1997) ispaljujući rafalno – „I Evropa i Kosovo“! Broj onih koji su bili za „Kosovo pre Evrope“ bio je veći od onih koji su bili za Evropu bez alternative. Kidnapujući, međutim, Palmu, Mrku, Krkobabića i Dačića ispred nosa Koštunici i Nikoliću, pobednik u miru kandidovao se i za zakonitog naslednika političke zaostavštine pok. Miloševića…

Pad Živkovićeve vlade zatekao ga je na mestu jednog od potpredsednika – javnosti se učinilo – u dubokoj senci „bagera iz Niša“ i poslednjeg „čuvara vatre“… Tri meseca potom, Izborna skupština ga, skoro pa aklamacijom, bira za predsednika DS, a naš junak usput ubacuje još jedan zicer – ucenjujući delegate („ili on – ili ja“) sprečio je izbor Čede Jovanovića za potpredsednika i tako potpuno likvidirao unutarstranačku opoziciju.

„Budućnost odmah!“ – prvi put je uzviknuo u proleće 2004. i, u prvom krugu, ostao iza Nikolića za 87.000 glasova da bi ga, u drugom, s vetrom u jedra kohabitanta Koštunice i ostale tzv. evropske Srbije, prebacio za 250.000. Verujući da u njemu raste „mali Koštunica“, onaj pravi mu je sledeće dve godine namenio ulogu omiljenog premijerovog opozicionara. Uzeo je, u januaru 2007, 64 mandata, što je, sa narodnjačkih 47, bilo dovoljno za novu Vladu (zalud, opet, radikalskih 81), u kojoj su Koštunici pripali oklop i ordenje, a DS-u zlatan glas. Potrajalo jeste ni godinu dana, ali dovoljno da pobednik u miru još jednom „upotrebi, pa baci“ Koštunicu i Nikolića i narodu podari novi Ustav, pa nove predsedničke izbore koje, opet, dobija iz „iz dvojke u kec“. U prvom krugu kaskao je za Tomom blizu 200.00 glasova, u drugom ga je – rehabilitujući Miloševićevo „S nama nema neizvesnosti“ iz 1990. i plašeći pučanstvo nadolazećom radikalskom opasnošću – pretekao za 100.000.

Sve ostalo je prezent i dokaz da Dobrica nije bio u pravu… Naš pobednik u miru ni u jednoj borbi nije učestvovao, a sve ih je, od decembra 2003. do danas, na domaćem terenu, podobijao. Ovde je samo još Milošević umeo da sveopšte poraze, na unutrašnjopolitičkom polju, kapitalizuje u lične pobede. (Tako nekako pisao sam u „Danasu“: „Pobednik u miru“, 12. 5. 2009)

Tadić je prekjuče pobegao sa megdana, tj. sklonjen „za njegovo dobro“, da bi mu se „sačuvao državnički potencijal“, kako sintetizuje Đelić. Većinski paket akcija budućnosti Đilasa, gradonačelnika, ali i posttadićevske DS sada je pod apsolutnom kontrolom Aleksandra Vučića.