Kao što i zlosudih prošle hefte, „u sridu“ je pogodio pisac – znam čoveka – „Deda Pajinog kuvara“, a odlazeći Dežer samo je potvrdio strahove naše evrofanatične javnosti da Savet EU oko Vidovdana neće odlučivati o davanju datuma za otpočinjanje nego o tome hoće li uopšte ili neće dati Srbiji zeleno svetlo za otvaranje tih pregovora. Koje će, možda, zatreptati, a možda i neće tek početkom 2014.
Ovakvom ocenom izvedenih radova na našoj evropskom magistrali, Formalni Veliki vezir i stvarni Prvi Beglerbeg, Serasker vrhovni i koordinator svih službi, „onih koje jesu da jesu“, tako i „onih koje nisu da nisu“, u funkciji „Deus ex machina“ – dakle, njih dvojica – bili su zatečeni kao Koštunica i razočarani poput Tadića.
Naš je vladajući dvojac bez kormilara (Sultan, valjda, koristi godišnji od prošle godine) bio, naime, prezauzet unutarkoalicionim nadgornjavanjima o merama za zaustavljanje narodne gladi što su se otegla kao gladna godina, kojima se izgleda isprečio Beglerbegluk finansija i ekonomije, sa jedne, a Krkobabić, ma šta to značilo, sa druge strane barikade.
Iznebuha probuđen iz slatke opijenosti, uspavan tapšanjima koja su stizala od Vašingtona do Berlina, od Brisela do Londona, iz Dačića je progovorio stari levičar i borac protiv „sile i nepravde“, pa je svojim evropskim prijateljima pripretio Hafnerovim prstom. Ono, kao, ako dobro kapiram: Ako ne dobijemo datum, nećemo primeniti Briselski sporazum!
No, na nesreću, od toga što Dačića „ne interesuje zeleno svetlo, nismo saobraćajci“ i što sumnja da nas je EU „prevarila“, od toga građanima Srbije neće da bude bolje, jelte, „to se ne sipa u traktore“…
Naš protokolarni Veliki vezir, znam pouzdano, preferira „crveno“, njega, ionako, među evropskim ultrabojsima vidim kao privremenog svrzimantiju. Kad bi on opisivao svoju političku filozofiju, ona bi pre ličila na Marksov „Manifest“ ili Mao Ce Tungova crvena knjižica, nego, recimo, na Gadafijevu „Zelena knjiga“ koja je bila hit u vreme kada je sazrevala naša generacija, i iz koje smo svi naučili u čemu je razlika između polova: „Prema ginekologu žena dobija menstruaciju, odnosno pati od slabosti svakog meseca, dok muškarac ne dobija menstruaciju, zato što je muškog pola. Prema tome, on ne pati od slabosti svakog meseca jer ne dobija menstruaciju.“
Ukoliko do imendana ranohrišćanskog svetog Vida Sicilijanca ili, ako vam je draže, do slovenskog boga Svetovida, dobijemo samo obično Velikomučeno Zeleno, utešnu prislavu / preslavu pre obećanog, a na neodređeno vreme, odgođenog Svetog Datuma, krsne slave ovdašnjih evrofanatika, šta je našem dvojcu činiti? Ne sumnjam da bi formalni Veliki vezir svoju ekstremnoevropsku mantru lako pretpostavio političkom jeziku kojim je najduže govorio. A i prvom „Beglerbegu“ možda bi, od silnog zelenila, proradilo ono potisnuto „vizantijsko plavo“ iz prethodnog života.
Ne radujmo se, bilo šta da bude. Nema ovde nikakve nacionalne, a nekmoli državne strategije. Sve čista improvizacija i go partijski interes. Hvatanje vazduha između dve pretnje kolektivnim bankrotom svih nas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
