Živ i zdrav bio, seno pokupio!

 Eto, danas je Sveti Sisoje, što se šest desetleća podvizavao u pustinji, toliko da je postao krotak i nezlobiv kao jagnje, zbog čega mu Bog podari moć da isceljuje bolesne, izgoni nečastive i nečiste duhove, a vaskrsava mrtve. Ako nam ovaj prepodobni Misirac pomogne, ako nam se dogodi otvaranje presvetlih poglavlja 23 i 24 – pod uvjetom da su nam se braća Hrvati umilostivili, pa nam odškrinuli vrata i pripustili da nas plamičak fitilja EU gasne lampe na izdisaju obasja – možda ćemo ubuduće slaviti Sisojevdan kao državno crveno slovo.

Mi smo sve što je bilo do nas, odradili: primili smo na prevaspitavanje i preumljivanje Gvantanamance, komada dva; zdušno pozdravili pobedu Erdoganove „pravne države“ (za neinformisane: to je gospodin koji tvrdi da mu je „Alija u amanet ostavio Bosnu“ i da je „Turska Kosovo, a Kosovo Turska“) nad Gulenovom „zapadnom urotom“… Zato mi sad, mirne savesti, sedimo i čekamo „dobre vesti“ iz Brisela. Pošto već od onomad ne zavisimo od nas samih, od naše akcije i naše izborne volje, već od tamo nekog Hana, Federike, Junkera, Mekalistera, juče Hašima Tačija, danas Mira Kovača… I, naravno, od toga kako će te „znakove pored puta“ na našoj evropskoj džadi prepevati naš neprikosnoveni tumač, interpretator – samodržac…

Kad pomenuh Kovača, setih se da sam nekada davno čitao o simptomatičnim razlozima zbog kojih je, od dela Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ), nastala ona, dr Milanu Stojadinoviću verna, Srpska radikalna stranka iz 1940, navodno „rodno mesto“ ovih sadašnjih trbuhozboraca na vrhu države. SRS u osnivačkim aktima konstatuje da je, sporazumom Cvetković – Maček od 26.8.1939, „zemlja podeljena na očiglednu štetu srpskog naroda i jugoslovenskih nacionalista koji su bili i ostala glavna odbrana Jugoslavije“. Ondašnji radikali smatrali su da je taj sporazum predstavljao državni udar kojim je ukinut Ustav Kraljevine Jugoslavije (amanet pok. Kralja Aleksandra Ujedinitelja), pre svega u delu koji se tiče očuvanja državnog i narodnog jedinstva, jer je „ne samo od hrvatskih, već i od čisto srpskih krajeva, stvorena država Hrvata“ sa hrvatskim teritorijalnim proširenjem, milion Srba ostavljeno Banovini Hrvatskoj, „granica je podelila srpsku BiH“, Srbima oduzeta čitava morska obala osim malog dela od Boke Kotorske do reke Bojane, dok je ostatak Jugoslavije praktično potpuno razgrađen. Stojadinovićevski radikali podsetili su tada da je stvaranje Jugoslavije posledica pobede srpskog oružja i „izjave legitimnih predstavnika Jugoslavena u Versaju, 1918, da su Srbi, Hrvati i Slovenci jedan narod“, čime je omogućeno da se „Hrvati i Slovenci izdvoje iz grupe pobeđenih naroda“ u Velikom ratu.

NJegova ekselencija – to je onaj skromni čika koji više od 14 meseci strpljivo čeka da mu Bler, Stros-Kan, Beba, Guzenbauer, Šormaz, Maca, Jaca, Mali Nidža, Ledeni i ostali Kancelarevi eksperti u tehničkom stanju pročitaju i preporuče tamo gde treba njegov kroki krokija platforme o Kosovu – na Rajcu, a gde bi drugde, in vivo, dokazao ko vodu nosi, a ko kosi i belegijom oštri, te vizionarski konstatovao da je „na selu sve manje stoke“?! Nije se, nažalost, nadmetao jer je mesto đidije (kosač koji najbolje kosi, najbolju nošnju nosi, najbolje peva i ume kolo da povede, a da ne zaostaje ni u jelu ni u piću), od pretprošlog aprila, rezervisano za onog koji tvrdi da je, kao i u mnogo čemu, najbolji i u tome jer je, nebrojeno puta, kosio i kosi u Jajincima, Čipuljiću, i tome slično.