„Zvezda“ nema alternativu!

Zahvaljujući ponajviše slonovskoj zezanciji De-esa po staklenom parlamentu u vezi s (Vladinom) Rezolucijom, a glede (Predsednikove) Platforme, pretposlednjeg dana stare godine po julijanskom, sad su i poslednjem „nevernom Tomi“ jasne najmanje dve stvari o kojima sam, na ovom mestu, pisao o Božiću po gregorijanskom. Prvo, da će, iz Nikolićeve „Platforme“ leteti baš najjača rečenica: „Ništa nije dogovoreno dok se sve ne dogovorimo.“ I drugo, da ono što je Srbiji silom ili „dobrovoljno“, tijekom „tehničkih pregovora“, amputirano – nikada neće da bude vraćeno. A ono malo što još nije, biće i definitivno oteto bude li konačna sudbina Kosova i nadalje ostala isključivo u rukama onih koji su Kosovo već priznali.

Bilo je tu i neke kosmičke pravde u činjenici da su Predsednikov patriotizam koji se (za ponavljače) „ne sipa u traktore“, evrofanatično „sunetili“ baš baštinici Miloševićeve stranke s crvenom ružom i „socijalizma s ljudskim likom“, a najglasniji „jastrebovi mira“ u subotu bili baš Drecun i Palma.

Ipak, sudeći po „hedlajnovima“, Kosmet, borba protiv korupcije, pa čak i sam šeik, ostaće i nadalje u dubokoj senci nadljudske bitke čoveka sklonom sloganu „Kad je teško…“ koji je u praksi osmislio pandan profesiji „uterivač dugova“. On je, naime, opunomoćeni državni „rasterivač poverilaca“ FK i KK „Crvena zvezda“. Praktično naslonjen na memorandum državne adrese najjače lige (kapiram da se poziva na Vučića) i sugestivno zaklonjen iza nje, on, po principu toplo – hladno, najpre izvređa banke, nazivajući ih „egzotičnim, neobičnim i čudnim“, pa ih promptno, čim se odreknu dela svojih potraživanja, uz državne gusle, hvali; on preti malim klubovima jerbo, čudo božije, traže svoje pare za prodate igrače („koče nas najviše Borac i Sloboda“) i tome slično. Državna euforija severnokorejskih razmera produkuje se posle svake pobede košarkaša ili vaterpolista „Zvezde“; posle Putina, na „Marakanu“, evo, naša država „privodi“ i UAR-šeika, glavom i bradom….

Šta će Vučić tako transparentno, glasno i jasno u „Zvezdi“, a ne, na primer, u „OFK Beogradu“, „Vojvodini“ ili „Novom Pazaru“? Kad je onomad Đinđić spasavao „crveno-beli“ KK od smrti, makar se nije lično ofirao već je tamo delegirao „Žiku Pauka“ i Vesića.

Državni projekat „Zvezda“ preti da nadglasa sve drugo u zemlji „igara“, a sa tako malo „hleba“. Kako se meni, redovnom konzumentu aktuelnih sadržaja medija u Srbiji, čini, sve ide ka tome da će Tadićeva parola „I EU i Kosovo“ koje se ne odriče ni sadašnji režim, uskoro da uzmakne pred najvažnijim „državnim i nacionalnim interesom“: „Zvezda pre Kosova“ ili, preciznije, „Zvezda nema alternativu!“