Bez panike, molim!

Ili možda: „Četiri nedelje nakon što se neizlečivi misteriozni virus proširio Velikom Britanijom, šačica preživelih pokušava da pronađe utočište.“

Da li su to filmovi i njihovi crni zloslutni scenariji počeli da se odvijaju uživo, pred našim očima? Da li je to naučna fantastika upravo postala stvarnost? Nije da ne postoje primeri od pre! „Put na Mesec“ Žorža Melijesa iz 1902, svoju nepatvorenu verziju dobio je u julu 1969. kada je prvi čovek zakoračio na površinu Meseca.

Dakle, predviđanja pa čak i filmska se ponekad ostvaruju. Ne vidim zašto ne bi i tamo neki konačni smak „polusveta“ bio izazvan smrtonosnim virusom slabijim od sezonskog gripa? Ej, ej, ej, zajebite me tih priča kako je sletanje na Mesec snimano u nekom prašnjavom holivudskom studiju uz sponzorstvo Volta Diznija, a sve zasnovano po scenariju Artura Klarka i u režiji Stenlija Kjubrika. Bollocks!

Budućnost koje smo se užasavali nas je stigla. Nadvila se nad nama kao smrt sa crnim plaštom i kosom u koščatoj ruci, dok drugom uveliko zvoni na naša vrata poput naprednjačkih lovaca na sigurne glasove.

Naravno da su naprednjaci opasniji, samo vas molim, bez panike! Zar baš moramo da budemo svedoci i učesnici svakog sranja za vreme ovih naših malih bednih života? Ne bih da širim paniku, jer panici mesta nema, kako piše jedan neugledni list blizak vlasti. Ne bih da širim paniku delom i zbog toga jer bih mogao da budem uhapšen i poslat u „Kinšasu“ na prevaspitavanje, u najboljem slučaju.

Da li nam je to Drug Stari II zabranio da brinemo za sopstvene zadnjice i izrazimo bojazan zbog „nečega“ što bi moglo da nas počisti kao što je to učinila Španska groznica nakon Prvog svetskog rata, kada je stradalo cirka 50 miliona ljudi? Ma gde malo, matori!?

Da li su i tada uticajni kenjatori šetajući se po uglačanoj kaldrmi u sandalama zagovarali teoriju: Ajde šta se ložite, više ljudi pobije sezonski grip? Kad sam već kod toga, uzročnik Španske groznice bio je virus influence H1N1!? Guglu hvala!

Možda smo ipak prinuđeni da verujemo osećaju zasnovanom na intuiciji, a ne dokazima predsednika Srbije i svih njegovih ljudi u belim mantilima? Ne vredi, nikako mi ne ide, a dao sam sve od sebe da poverujem u izrečeno sranje.

Naš, a ne nažalost tuđ predsednik Srbije, izjavio je nakon sastanka sa predstavnicima svih zdravstvenih i drugih institucija koje učestvuju u borbi protiv novog, sasvim svežeg virusa, da je dogovoren „komplet mera prevencije i hitnih reakcija“ nadležnih organa protiv tog virusa i da u Srbiji nema zaraženih. Usput su se zaista dobro zajebavali dok su se žrtve virusa u Italije povećavale. O broju mrtvih u Kini i da ne pričam.

Izgleda da je sve što nam je potrebno, kilo komovice i sapun ali ne u tečnom stanju, jer taj apsorbuje bakterije i „nije dovoljno što lepo miriše“, da bi savladali ovaj „najsmešniji virus u istoriji čovečanstva“ kako reče doktor koji se često pojavljuje na televizijama, dok se Vučić iza njega cerekao poput DŽokera na konferenciji za novinare.

Znaju valjda oni šta je opasno a šta nije! Ipak su to stručnjaci koji zakazuju preglede ljudima obolelim od kancera za narednu godinu negde u septembru.

Opasno je to što niko ne primećuje prelepo okićene novogodišnje ukrase nadomak marta, koji prosto teraju da pazariš nešto na nekoj od velelepnih vašarskih tezgi na kojima se prodaju gunjevi, krzna silovanih medveda, džemperi sa Zlatibora, lizalice, ušećerene jabuke, odžak kolači, šajkače i srpske trobojke. Udri brigu na veselje i nemojte paničiti!! Pa nije promaja u pitanju, zaboga miloga!