O konjima i ljudima

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Pravimo se ludi, a možda se i ne pravimo, pa zatvaramo oči pred problemima. Sakrili smo se ispod stola dok oni gore večeraju i nazdravljaju. Ućutali smo se, pa ne smemo ni stolnjak da povučemo, makar onako mangupski…

2. Kao i uvek, genijalan si. Knedla mi je u grlu. Ne znam sta bih napisala, a da ne prospem suze. Svako dobro divna ljudino.

3. Sunce tudjeg neba nas jedino moze ugrijat. TACKA

4. Pocepao si članak ,koračaš ka vrhu kolumnista uz poštovanje svim kolegama tvojim.
   Rodjen za dela velika.
   Dare svakom objavom sve upečatljiviji si!
   😉

5. Kao i uvek pravo u srž! Želim ti svako dobro i da ti se 2018. nikada ne ponovi!

6. Najvece lance koje pravimo, pravimo sami sebi. Poznata je ona gde ljudi sta god da se desi, npr ne pada kisa leti isl odmah okrive i kazu da iza toga stoji CIA. Mnogi kazu da je osnov nasih takih razmisljanja manjak samopouzdanja i verovanje da je tamo neko superiorniji u odnosu na nas. Ne postoje lanci, ne postoje ogranicenja osim onih koje sami sebi namecemo. Pogasimo televizore, pogasimo radio, izadjemo napolje, pogledamo u nebo, u prostranstva i ukapiramo da nas zaista niko ne kontrolise – sve je to u nasim glavama… Definitivno nam treba malo vise fizicke aktivnosti – u zdravom telu zdrav duh. Pustimo da malo hormoni odrade svoje pozitivne stvari. S jednom tako pozitivnom energijom koja nakon sporta prirodno dolazi nece nas ogranicavati ne Pera ni Zika, bice nam svejedno….I mi smo se zabiljili u te ekrane kao muva na svetlo, kad mi malo iskuliramo medije ukapirace i ostali. Vreme je da se batalimo medija, da se druzimo licem u lice. Najbolje mesto za tako nesto su ulice grada Beograda…

7. Samo cijelo razmišljanje, cijelu priču premjesti u Zagreb, u Hrvatsku i eto ti istog Kenjograda, istih konjina… I kobila da nekoga ne ispustim. Nama ni EU nije pomogla iako i cijela EU je zapravo zatvor, samo bogatiji, ljepši, šareniji. Ali ipak neoliberalni zatvor gdje ipak nekada ne smiješ biti ono što jesi jer je to politički nekorektno… Ajoj, ima li nade?

8. Sada mi je lakse. Nisam jedina konj. Jos uvek verujem da necu postati konjina.

9. Osecaj nemoci stvara pukotinu u duši ,a nadu nisam izgubila .Ili sam obična sanjalica .

10. Mm, ništa novo..

11. Sjajan tekst,ako ovakva i knjiga bude ne sumnjam u uspeh.

12. Svaka cast!
    2014.sam izgubila najdrazu osobu u svom zivotu,najtezi udarac,mrak…Jedino svetlo na kraju tunela je bilo tvoj humor,tvoja ironija, tj. Ti kao takav u radio emisijama koje sam slusala,sa nadom da mogu dalje.Hvala na tome.Zelim ti da i ti pronadjes isto.