Okrečite Beograd

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Svaka cas za tekst, svi mi rodjeni u ovom gradu imamo slican stav o radovima koji predstavljaju zlocin prema gradu i nama. Ostaje nada da ce doci ljudi koji vole ovaj grad i da ce prestati unistavanje i ruzenje svega sto cini nas grad posebnim i za nas jedinstvenim.

   1. Наш највећи проблем је политичка незрелост. Ови што се називају политичарима су створили такву климу да се политика свима згадила. „Политиком се баве политичари“, то је оно што ће вам многи наши грађани рећи , а у ствари док се ми као грађани не будемо озбиљно бавили политиком, она (и ови „политичари“) ће се бавити нашим животима овако како се бави. Најбаналнија медијска кампања креира већинско јавно мњење за тили час!
      Решење мора да крене од две ствари: прво је отварање медија (и за то ћемо се морати ми изборити, нико то неће дати без борбе (хтедох написати „без крви“, али бих вероватно био погрешно схваћен :)). Друго је образовање и то је прича за себе, али сама отвореност медија са здравом дебатом ће јасно отворити кључне проблеме у друштву.
      Хтео сам само да кажем као коментар на коментар: неће доћи НЕКИ људи који воле овај град и државу, већ ми морамо да будемо ти људи који воле свој град и државу и да урадимо оно што радимо кад некога волимо.

2. Auu kakav loš tekst.
   Čoveče treba ti seansa kod Basare.
   Još jedan dokaz da su Bg zadrtaši iz svih partija, a zajedničko im je titoističko/jna poreklo.
   Čoveče, Bg mora da se menja hitno, radi se o jednom rugobnom gradu, socrealističke gradjevine, sivi depresivni suicidni kolorit, belo i prljavo belo koje ubija preduzetnički duh i stvara prikriveno monstruozni mentalitet. Ili ga je taj mentalitet takvog i napravio, a ta rugobnost samo produbljuje taj amok.

   Ono što je tragično, nova vlast u pokušaju da promeni nešto u svom neznanju i nestručnosti (bg arhitektonska škola) nastavlja po starom. Gura te bele boje koje će ubrzo postati sive od zagadjenja i dodaje po malo braon. Odvratno.
   Ovom gradu treba topli mediteranski kolorit i jednog dana kad se to desi, znaćemo da smo se oslobodili komunizma i podnaredničkog mentaliteta.

   1. U svaki veliki grad možete stići vozom, ali ne na periferiju, ili nedođiju, već skoro u centar. Socrelizam je krtko trajao u Jugi, pedesetih, šezdesetih. Najviše je izgrađeno sedamdesetih, kada smo raskinuli sa socrealizmom i kada su arhitekte imale punu slobodu stvaranja. E to se više nikada neć ponoviti. Slažem se da Beograd treba da bude savremeniji, ali ne na bodi i ne sa Vesićem.

   2. Nije los tekst,nego…Dasko i Mladja,mnogo bolje poznaju sistem u kojem zivimo…

   3. KGB ŠKOLA sve si dobro argumentovao. Ovde se radi o ljudima koji nisu u stanju da renoviraju sopstveno kupatilo, ali si dozvoljavaju da komentarišu uredjenje urbanih struktura. Ej! Kao Trg Republike bio lepši !? Ona stara Bakočevićeva verzija Trga iz 1988. sa onim parkićem desno ka Jugoexportu i brezama s fontanom u stilu one u bašti Vere Matović, kao da si u nekom provincijalnom parkiću blizu Bugojna ili Donjeg Vakufa. Taj komunjarski duh poricanja i neosnovanih kritika na račun svakog onog koji ima aktivan pristup prema životu je samo odraz njihove nesposobnosti. Bore se protiv pešačkih zona ! Svašta ! A većini njih su roditelji i dedovi hodali po 15km min. iz svojih zabiti da bi došli do najbliže škole. A ovaj se novinar uz to preoblači u BEOgradjanina, kao “čapri”, “mojne” “Djido” fore, itd. Ej DZiberu jedan, i naselje Milana Rakića u Zemunu je za tebe Njujork! I brate renoviraj prvo stan pa da vidimo koj si mi ti ekspert za Gradj.-molerske i infrastrukturne radove u ovom ružnom Bgd-u!
      I vrati stan koji si oteo otkupom za par desetina maraka!

3. Kolumnista deluje dosta mlad. A pise o vremenu real socijalizma, bezbednim ulicama drzave kojom je vladao Josip Broz? Svi akteri i mesta desavanja su iz tog vremena, znam jer sam odrastao po tim istim ulicama i mestima. U medjuvremenu se, cizto da pomenemo, desio gadan rat i raspad drzave. Tako da se vreme i atmosfera opisani u tekstu nikad vise nece vratiti. „A ko je za to kriv Milane? Da nije drekavac, jel?“

   1. Pa ne znam, valjda vi koji ste odrastali na tim mestima i ulicama? Sigurno nije neko ko se rodio pre dvadeset godina. I najtuznije je sto vi tako „iskusni“ niste svesni ni dan danas ko je kriv?

      1. I nad iskusnim ima iskusniji. Zato vas molim da mi vi objasnite ko je kriv. Ali tako da „pije vodu“ a ne bude jos jedna pseudomondijalisticka prica o tome kako bi da smo bili pametni vec bili na zapadu, sa Krajinama, Kosovom i BiH. Onom istom zapadu koji nam vec decenijama mase i zeli da nas prigrli u porodicu srecnih a bogatih naroda. O da.

4. Pravo u metu, cinjenicno stanje.
   Odlican tekst.

5. Nekada sam često vozom dolazio u Beograd, voleo da se muvam po prodavnicama u Bulevaru, ručao u Romaniji, Grmeču, Grgeč, ili Dalmaciji, ponekad i u Lađi. Sada retko dolazim, voz staje u nedođiji, zvanoj prokop, kupuje se u velikim tržnim centrima, one kafane više i ne postoje, sve se promenulo. Ja jesam ostario, ali i BGD je propao, nestao, izgubio dušu.

   1. Ma od reci do reci ste u pravu. Kad sam bio djak srednje skole omiljena poslasticarnica mi je bila ona preko puta Politike u Makedonskoj. Pljeskavice smo jeli ispod Moskve u Balkanskoj… Bioskop je bio glavno mesto za izlazak. Knjizara Kultura u glavnoj ulici je mesto odakle se najvecim delom snabdela moja licna biblioteka… U Astri smo kupovali patike… Ako ih nije bilo u Knezu bilo ih je na cosku Tolbuhinove i Koce Kapetana. Lee Cooper u Beku u Dusanovoj ulici… Ski oprema u Sportu u Kosovskoj… Dzeparac mi je bio veci od danadnje plate… A preko leta sam radio u Bigzovoj stampariji u julu a citav avgust provodio u Postirama na Bracu…ovaj grad mi je omogucavao da zivim i osecam se kao covek… Danas radim u svojih 56 godina na dva radna mesta za prosecnu 1.5 platu… I ne stizem da zivim… Samo prezivljavam…

6. Dobro, ima li neko uopste u toj zemlji ko se bavi sadasnjim vremenom i planira buducnost, ili su svi zagledani samo u proslost koja nije bila, i u štrokav pupak? Teško, a? E pa onda je sve kako i treba da bude, postoji red u univerzumu. Nista ja tu ne bih dirao.

7. Podsecanje.
   Godine 1978 nasa firma IMS radila je na Kubi. Bio sam na jednom od gradilista u Santjago da Kuba kao instruktor. Prilikom prvog obilaska
   grada video sam iz automobila dvojici ljudi u radnickim odelima kako
   „macolama“ruse neki tek izbetonirani temelj. Bilo je to u Nedelju i sem
   njih nije bilo nikoga na gradilistu. Zapitao sam sofera sta to rade u Ne-
   delju kad se ne radi, Rekao mi je da je napravljena greska u razmeravanju
   zgrade i da se temelj mora srusiti. „A, zasto rade samo dva radnika?“ pitao
   sam ga. „Nisu to radnici, jedan je sef gradilista a drugi je tehnicki rukovodilac.“

   1. Vidi vidi, ubacili „fine“ botove u Danas. Većina zna i gramatiku. Uzalud, kao Karleušini fanovi na rejv žurci. Kao ona priča o Ćiri u staklarskoj radnji. Moguće da su fini ljudi ali džaba, štrče. Kao ja na roditeljskom.
      Pregazio sam 55 i razumem čitaoce koji se sa setom sećaju BGDa u koji su dolazili vozom. Da ih sretnem rado bih ih proveo kroz grad koji Vesić nije uništio, krijemo ga od gradonačelnika i betonskih ploča. I nikada ga neće naći. Ali mi njih hoćemo i onda će sudovi da imaju pune ruke posla. Ajde sad lepo sudiji kažite odakle vam betonske ploče i koliko ste se ugradili, pa ko se bavi građevinskim radovima – noću, a i za ove danju kažite čiji bata pare mlatio na tuđu LK..

8. Ова врста сентименталности ми је прилично шупља. Имам 61 годину и немам скоро ништа добро – објективно – да кажем о времену социјализма. Био, не повратио се. Као ни деведесете, ни двехиљадите, ни ове године сада, јер су све исти комунистички систем владања, и иста комунистичка идеологија у главама људи.
   Тренутна власт јесте криминална и одурна, али понешто од урађеног у центру града није лоше. А понешто јесте, веома лоше – Славија и Косанчићев венац. Цветни трг није лоше урађен, али је замисао могла да буде боља.

   1. Cvetni trg je grozan… Cvecare se odavno iselile pa ni c od cveca nema na Cvernom trgu… A Vama svima upravo mase Aja Krtolica Jung ukrcavajuci se u voz beogradskog metroa…

9. Kolumnista živi prošli (tuđ) život izvan vremena. Opsednut je prošlošću koju ne može da zaboravi niti ima moć da savlada. Imitira loše priče M. Kapora. Bedno životarenje mu se vraća iz tuđih poremećenih pera jer nema nade da se promeni postojeće i vrati izgubljeno. Priziva prošli život koji ne može da odoli osvajačkom duhu novih generacija, sa posebnim osvrtom, da je sve bilo pre dobro a sada neminovno sve pogrešno i besmisleno. Kao da bez novinara i drugih ljudi od pera sve ide u sunovrat i da sve može da popravi neki moler. Tužna je ovo priča o samosažaljenju, prepričavanju priča koje je pisa slušao po kafanama i pogrešna procena budućnosti.

   1. Tužno je i pisati o tuđem gradu pa Vi to ipak radite. Pišite o svom, naš ne poznajete.

10. Jeste, Beograd je do pre tri godine bio kao Pariz, Trg Republike kao Trg Konkord a setaliste pored Save romanticno, mracno i tiho. Samo zubor ciste reke Save je narusavao taj sklad dok smo citali neke zaboravljene knjige i komunicirali medjusobno na tecnom francuskom. O cemu vi to pricate, aman?

    1. Aman? Sa Vama niko ništa nije pričao. Pogrešili ste grad o kome pišete, a i novine.

11. Divan tekst i svaka ti je na mestu. Zaista mi nisu jasni ovi komentari ovih botova, pored Save možda jeste bilo drveća i nije zgrada ali da je još dva dana padala kiša voda do drugog sprata. Prvi sastanak sa sadasnjim suprugom sam imala baš na trgu čekao me je kod sata, išla sam u školu u centru i bezali smo sa časova u Sumatovac i čekali kada će da dodje neko od velikih imena sa Radio Beograda ili neko od glumaca. Sumatovac ne radi, trg poplocan kao kupatilo. Nekada smo se rugali Staklencu a sad Staklenac nikao pored Narodnog Pozorišta i nikom ništa. Železnička stanica kao u nekoj zabiti na jugu Amerike gde više niko ne živi. Preduzeće Lastu uništili za samo dve godine, samo dve godine! I čemu sve ovo? I svi trče i hrane jednu veliku zver koja samo traži još i još, a zbog čega da bi sedeli u nekim praznim učionicama, da bi sedeli u nekim praznim kancelarijama i da ne bi radili ništa a primili platu. A čemu sve to? Zar nije bolje kad čovek nešto u životu i uradi, ostane nešto iza njega, nešto lepo, šta da kažemo deci, kako da ih pogledamo u oči kad nigde nisu sigurni, nigde im nije lepo, zoo vrt tužan i ružan. Čemu sve ovo?! Svi koji ste pisali ove komentare pitam vas čemu sve ovo?!