Pregladneli

Da li je to država odlučila da nam pokloni naš sopstveni novac i (o)baška pokaže da zapravo još uvek nismo stvorili kolektivni imunitet na hartiju od vrednosti i da smo svi manje ili više na prodaju? Znam da ćete taj jebeni novac uzeti samo da ih ne biste ostavili naprednjacima i pokloniti onima kojima su potrebnije!? Zar to nećemo svi? Isto to rekoh pre neki dan komšiji Ozrenu kada je krenuo da prošeta svoju džumaricu koja se odazivala na ime Đuka. Posle čuh da se Đuka već pokakio na terasi zgrade na koju bi ga komšija povremeno puštao. Šit hepens!

Svet je vidljivo klasno podeljen, sa višom klasom koja živi izolovana od običnjaka u svom klaudu, i nižom, koja preživljava na površini prenatrpanih i prljavih ulica. Tehnologija je sveprisutna, pa čak i napadna i zapitao sam se ko je tu u čijoj službi i ko je tu koga asimilirao i preobličio. Ništa nije kao što izgleda, to je valjda svima jasno? Nije, e pa jebi ga!

I taman kada sam pomislio da sam dovoljno video za svojih četrdeset sedam godina, ispred mene se ukazao nadrealan prizor. Vlast je otpočela štrajk glađu i protestovala protiv tužilaštva, „nezavisnog sudstva“ čije su ljude upravo oni instalirali.  Da ne pominjem Zagorku Dolovac, to mitsko biće o kojem se malo zna, a koje je negde, ako se dobro sećam 2015. godine po hitnom postupku Vlada Srbije ponovo postavila na mesto javnog tužioca, verujem zbog svoje elastičnosti i drugih supermoći koje je posedovala.

Pre toga na otužnim stepenicama Narodne skupštine bilo je kao u Sabirnom centru. Negde pri samom dnu sedeo je samostalni poslanik Ševarlić u narodnoj nošnji, štrajkujući glađu, zahtevajući pokretanje rasprave o povredi Rezolucije 1244. U nekoj mojoj slobodnoj interpretaciji. Nakon što mu se pridružio dverjanin Obradović i rešio da strogim postom istera pravdu i pomeri izbore za septembar, pojavili su se i „oni“. Teatralno, džukački, kako samo to oni znaju, uz podvriskivanje, fanfare i klicanje Aci Srbinu. Ubrzo nakon toga, Ševarlić je rešio da prekine igru gladi, a zatim je to isto učinila ne-znam-kako-se-zove i poslanica vokalno-instrumentalno-naprednog sastava. „Predvodnik“ igre gladi, preplanuli Martinović je ostao sam samcijat sa nekoliko hiljada „spontano organizovanih“ ljubitelja sendviča i žutog gaziranog soka.

Dan kasnije „roditelj“ je pozvao i njega da momentalno uđe u kuću i prestane da se zajebava bez kreme sa zaštitnim faktorom. Na posletku, apostol Obradović je ostao prepušten sebi da strogopostuje zarad grehova opozicione Srbije, izložen nepravednom vređanju svetine stavljene iza rešetaka, koje su ih sprečavale da ga hrane.

Dok ispijam poslednje gutljaje kafe, zapravo talog sa samog dna šolje, premeštam kanale brzinom raspada opozicije. Ponovo sam natrčao na Pecu Kona sa maskom natučenom na ivicu brade, koji je za danas imao savet dijametralno suprotan od onog juče i onog prekjuče, za razliku od onog nakjuče koji je bio sasvim različit od svih do tada… Ne bih da ispadnem nezahvalan za sve ono što je učinio ili rekao umesto Vrhovnog komandanta, za razliku od drugih ja to znam da cenim. Poput ginjola sa rukom gurnutom kroz zadnjicu, otvarao je usta onako kako je struka diktirala. A struka, to je Vučić! Uostalom korona je napustila Srbiju, čak ni ona nema stomak za srpske izbore i sva ta sranja koja ona donose uz neizbežno đubre koje sa pojavom plime more izbaci na samu ivicu obale. Sva ta travuljina, otkinute glave odbačenih lutaka, hrpe plastike i po koje govno.