Spasavanje redova Vulina

Toliko toga unerede, obesmisle, obezvrede, da je potrebno da svakog sata izlazi po jedan tekst, koji bi se bavio samo naprednim anomalijama. Lik i delo kabadahije se podrazumevaju.

Početkom nedelje moj sin je dobio poziv za uvođenje u vojnu evidenciju, kako se redov Vulin ne bi osećao usamljenim međ svojim klasićima, takoreći vršnjacima. On se pred kamerama, potpuno sam, dobrovoljno, onako junački, bez ikakvog premišljanja, pri čistoj svesti, izvinjavam se što prejudiciram, to tek treba da utvrde stručna lica na medicinskom pregledu, prijavio za napornu petnaestodnevnu vojnu obuku, za koju je nama smrtnicima nekada bila potrebna čitava godina. NJemu, DŽejsonu Bornu i pukovniku Bilu Kilgoru, dovoljno je svega petnaest dana!? Što bi mu bilo teško? On obožava miris napalma ujutru!

Rano ustajanje, vežbe za oblikovanje duha i tela, doručak, dnevne aktivnosti, vojnik u povlačenju, marenda, savladavanje kopnenih prepreka, ručak, poslepodnevni odmor, nastavak dnevnih aktivnosti, strojev korak, obavezno gledanje dnevnika u pola 8, pisanje pisma tetki iz Kanade, povečerje, masturbacija… Jel vidiš kako je lepo u vojsci?

Pa neko mora da nam brani državu od onolikih neprijatelja koji vrebaju sa svih strana i samo čekaju povoljan trenutak da napadnu, onako, mučki s leđa. Bogu hvala pa nas Vrhovni komandant čuva danonoćno. Dok je njega, možemo mirno da spavamo, za razliku od njega koji nikad ne spava i budno motri na sve, a naročito na Tviter. Uostalom, kada je bio poslednji rat? Ne sećate se!? Eto vidite da je vreme za novi!

Redov Vulin će nam svima pokazati šta je to patriotizam, ponos, dostojanstvo, hrabrost, spremnost da se u tih petnaestak dana ako treba pojede nešto čorbasto, potrči, zalegne, tušira hladnom vodom u kojoj se određene „stvarčice“ skupljaju. Ako ništa, on se na uniformu loži još od „onomad“ kada je po prvi put eskivirao vojni rok. Crna, maslinasto zelena, Mile Dragić maskirna, svaka od tih uniformi mu je podjednako draga i što je najvažnije, svaka mu stoji kao salivena. Sigurno se pitate kako to da tek sada, sa četrdeset sedam godina, redov Vulin odlučuje da ode na obuku i postane deo rezervnog sastava? Zašto nije išao onda kada smo svi mi ostali morali? Griža savesti? Propaganda! Što? Možda postoji neki drugi razlog? Da li mu je vid sada bolji, da li je izlečio ravne tabane ili je Mile rent-a-bubreg odbio poslušnost, jer se ovaj nije dovoljno družio sa njim i vodio ga na trke?

Uostalom muškarac nije muškarac dok ne prođe petnaestodnevnu obuku i tačka. Vojska te dovede u red. Očvrsne te! Nauči te životu, da ušiješ dugme, opeglaš košulju, otvoriš paštetu na sto jedan način, zategneš krevet toliko da tetkine devize mogu da odskoče.

Prijateljstva koja će redov Vulin sklopiti za dve paklene nedelje trajaće ceo život. Mada je on lično stekao razna prijateljstva po partijskoj liniji uz izuzetnu sposobnost uvlačenja u Vrhovnu zadnjicu.

Ono što bi redov Vulin trebalo da zna u po noći kao pesmicu je rečenica kojom se nekada u vreme JNA „sugerisalo“ tadašnjim vojnicima kako da odgovore strancima ili drugim sumnjivim licima na provokativna pitanja, kojim bi mogli da diskredituju vojsku. Stara kuka se sigurno seća one čuvene:

– Nisam ja ni gladan ni žedan, JNA mi je sve obezbedila u pravo vreme i u dovoljnim količinama!

Na stranu sve. Bitno je da će redov Vulin nakon te mukotrpne obuke u propagandne svrhe, biti naš kec u rukavu, naše registrovano ubojito oružje, naša verzija Leonarda „Gomile“ Lorensa. Zapravo, ne postoji nijedan razlog da sumnjamo da će redov Vulin biti tretiran drugačije od ostalih rezervista, redova, regruta… Kako li se već to danas naziva? On za sebe nije tražio posebne povlastice. Ne! Kud svi, tu i bivši julovac!

Ispraćaj redova Vulina nadam se da će biti upriličen, makar u Domu Vojske. On to svakako zaslužuje. Uz pregršt zvanica, preobraćenih komunista, gomile likova koje poznajemo iz davnih devedesetih, hektolitri alkohola, starih dobrih vojničkih pesama, znojavih čela, đipanja po stolovima, budućem vojniku će nazdraviti i lično on, Admiral broda koji defakto tone.

U zoru sleduje ispraćaj do kapije. Redov Vulin će se držati hrabro kao i uvek. Možda samo na trenutak zastane i pusti suzu, onu mušku, najtežu. Nije svejedno. Ipak su to dve nedelje obuke.