Za to smo se borili

Nazovite me kukavicom, izdajnikom, nazovite me slabićem, zabole me! Ovo ovde nije zaslužio niko od nas. Godine mučenja, odricanja, nerviranja, neprospavanih noći, brige, strepnje i ko zna čega sve, ukrale su moju Snežu od mog sina i mene.

Kad god bih se sa porodicom vraćao sa odmora u ovu ovde čamotinju, osetio bih neku napetost u stomaku. Nekakva toksična energija osetila bi se u vazduhu čim pređeš granicu. Sada, nakon odlaska moje voljene Sneže, moj sin i ja ovde nemamo šta da tražimo. Naša lična borba ovde se završava. Žao mi je što gomila vas, dobrih ljudi, ne može da napusti ovaj had koji se hrani našim mesom, našim dušama. Srbija je poput autoimune bolesti počela da proždire samu sebe i to se neće završiti dok i poslednji od nas ne završi u sopstvenim čeljustima.

Elem! Matematika je egzaktna nauka koja se izgleda može posmatrati i potpuno apstraktno ako tako odluče napredni Vogonci.

Omaleni apostat a.k.a. „Inspektor Nagib“ šćućurio se prilično duboko u rektumu onog, kako-se-beše-zove, dok mu prstići vire taman toliko da prebroji učesnike protesta uz asistenciju „voštane figure“ iza sebe. Umesto da se pozabavi nerešenim slučajevima, hapšenjem secikesa, merenjem dubine zimskih šara na gumama, babama koje u Knezu prodaju šustikle, on je odlučio da nam održi „multimedijalni“ dopunski čas iz matematike.

Avaj! NJegov neartikulisani narativ me je uverilo da je „Autostoperski vodič kroz Galaksiju“, Daglasa Adamsa, čist realizam u odnosu na njegovu teoremu – Koliko kvadratnih metara zauzima zimska perjana jakna ukoliko se krećeš u koloni, za koju je zaslužio minimum Fildovu medalju.

– Pa jel vi, ljudi, više verujete svojim očima ili meni? – odavno je postao modus operandi ove poganije. Iako ne postoji opšteprihvaćena definicija matematike, mada to nikako ne znači da Poaro iz Napredne stranke ima pravo da nam vređa inteligenciju, u širem smislu podrazumeva da je matematika nauka o količini, strukturi, prostoru i promeni. Mislim da je ovo poslednje ono što ih najviše plaši. Neizbežna promena! Inače ne bi panično, dan kasnije, prebrojavali nešto što se uskoro neće moći prebrojati.

Ukoliko ovo bude čitao naš žaloban ministar policije, želeo bih da ga obavestim da je aritmetika elementarni deo teorije brojeva i da se ta teorija brojeva smatra jednim od osnovnih nivoa podele moderne matematike zajedno sa algebrom, geometrijom i analizom. Dobro, ovo poslednje mu baš i ne ide. A koliko vidim ni dedukcija i ta prekomplikovana, kombinatorika.

– Sine Nebojša, ne prepisuj od drugih i ne vrpolji se u klupi!! Kome ja ovo uopšte objašnjavam? Svejedno! On ionako priča ono što mu je naredio veliki majstor groteske! Koga briga za tamo nekog Talesa iz Mileta, Pitagoru, Eratostena i onog lika odgovornog za širenje aritmetike u Evropi…A da, Fibonačija!

Očigledno da je u Srbiji matematika, kao i sve ostalo, nešto proizvoljno i da je za njeno korišćenje umesto klikera, potreban prst, nešto veća fotografija i televizija sa nacionalnom frekvencijom.

Kao žrtva kletve „da-bog-da ti dete pratilo prstom kad čita“ Nebojši od Beograda ništa drugo nije preostalo nego da se matematikom pozabavi na isti način kao i svojim doktoratom. Amaterski, traljavo, laički, nevešto, labavo, šarlatanski i sa dozom smehotresnog apsurda.

Za to vreme Morijarti je odjednom promenio ploču i pokazao spremnost da sasluša tamo neke nezadovoljne građane i njihove zahteve! Ali kasno Brnabićka kod Mogerinijeve stiže!

Organizatori protesta su mu poručili da navrati jedne subote pa da čuje svojim ušima o čemu pričaju svi oni koji šetaju i traže, pazi sad ovo… Neki normalan život!

Nikako da prebroje, pa makar i prstima, koliko je mladih napustilo Srbiju zbog njih? Nikako da prebroje bolesnu decu kojoj je potrebna novčana pomoć kako bi nastavili uopšte da žive, ali su zato uspeli da sračunaju koliko će dobiti u „najluđoj noći“ Haris, Rasta, Lukas, Bajaga, Đorđe David i ostali crtani junaci.