Žaba

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Mala ispravka. Ovo nije obična priča, već neobična basna. Neobična, jer govori o običnom čoveku koji se neobično uporno mentalno razgibavao, pre nego što se popeo na vrh. Tako se i polubrat popeo na vrh Kine. Svi su mu vikali Si đi ‘n’ Ping a on nije hteo da si đe ‘n’ eto ga sad na vr’ Kine.

2. Svetina kao svetina, licemerna joj je suština.

3. Poučan tekst.

4. Lepa zablja prica. Hvala

5. Sjajan tekst

6. Leeepo Darko, bravo.

7. Hvala ti za tekst. Kad citam prvi deo, pomislim , ovaj mi je ukrao misli, dobro je, nisam luda, dobro je, nisam sama. Drugi deo je uteha, sija putanja „gluve“ zabe.

8. Dare, razmišljam već neko vreme kako da „odgovorim“ na kolumnu! (Osećam da mogu da se pronadjem u tvojim rečima!)

   Trebao bih dosta reči da upotrebim da bih dao sve šta treba za bar delimična objašnjenja, tako da ću se odlučiti za nešto kraće pismo.

   Treba gurati!! Meni nijednom u životu nije palo na pamet da ću se naći u ovakvoj poziciji, ali kad već jesam, onda i guram!! Ja sam se nadao nekom običnom poslu u nekoj malo boljoj državi, ali umesto takvog epiloga, susreo sam se sa „silama“ koje su me ovde i dovele!!! A upravo su te „sile“ ono šta zahteva duža objašnjavanja, ali isto tako su i razlog da ne odustanem!!! Dugačka priča koja Mora da se priča!!

   Inače, ja iza sebe već imam neka dela o kojima se nigde ne priča (ne postojim!), a isključivo su moja zasluga!! (Imam i zanimljive reči ispisane, takodje!)

   A da tragično izgleda moja situacija, ja znam od samog početka!! Samo što znam i da znam ono šta „svi“ ostali ne znaju da imam i znam!!!

   Gurati svoju priču, a paziti na upravo ono šta i sam pominješ… Dostojanstvo!!!

9. Ko iskreno i strasno ljubi Istinu, Slobodu i Otadžbinu, slobodan je i neustrašiv kao Bog, a prezren i gladan kao pas, Petar Kočić. Tačno, ovo je vreme tzv. sposobnih, ali kako reče D. Radović: Mogao bih ja da živim mnogo bolje, ali me sramota. Sociolozi bi trebalo da objasne, u svakom trenutku, za svako društvo, koliko su tzv. sposobni uzurpirali baš sve i ne daju normalnom čoveki ni živeti ni disati, trebalo bi da postoji neka crvena linija, iako kod Dostojevskog, čini mi se, u nekom delu nailazimo na misao, izreku, kako SE ČOVEK NAVIKNE NA SVE. Mnogo je fluidna ta linija, relativna, nije opštevažeća, treba je resetovati na dnevnom nivou, kaže se treba se umivati sumnjom kao vodom svako jutro, ja bih rekao treba svako jutro pretresti da li je društvo prešlo tu crvenu liniju koju svaki čovek treba za sebe da definiše, pa kad se energija nezadovoljstva dovoljno nagomila, ali i artikuliše u skladu sa uređenjem dotičnog društva, napred i napred, menjajmo, menjajmo, kako je napisao Montenj u Ogledima: Uvek je bolje menjati očajno stanje za neizvesno, ponavljam, očajno. Poznato je i ono Andrićevo “Dodju tako ponekad vremena, kada pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati.” Pitanje je za nas aktuelno, i prilično se slažem sa Darkom: „Kako se pored tih „sposobnih“ dočepati svog parčeta neba, nekakvog mesta pod suncem, kada su isti zagadili svojim trulim zadahom čitavu planetu?“ Ovaj svet su premrežili ti tzv. sposobni, kako neko reče za Eshila On je samo pokupio mrvice sa Homerovog stola, tako i nama, MNOZINI preostaju samo mrvice, šta dozvoljavamo, bogo mili, oni što pokreću usne dok čitaju sms poruke, to zaselo, to se pita, to odlučuje, to ima, to trguje, to učestvuje, to se spominje, to ŽIVI, a mi: Duško Radović

   Dok neko pije
   – ja pijuckam
   Dok neko grize
   – ja samo grickam
   Dok neko glođe
   – ja samo glockam
   Dok neko bode
   – ja samo bockam
   Dok neko peva
   – ja pevuckam
   Dok neko drema
   – ja dremuckam
   Dok neko radi
   – ja raduckam
   I tako malo, sitno živuckam.

   1. Treba „tražiti“ Istinu, profesore!!! To je jedna naizgled sitna mudrost, ali ni malo nije!! Čak naprotiv, veliku mudrost se spremam da napišem!!

      Istina znači živeti sa Spremnošću da se prizna greška!!! Velika stvar!! Pobediti sujetu!! Pobediti sva svoja znanja, sva svoja zvanja!!! Evo ti situacije danas… „Struka“ nas je naterala da svi pomalo postanemo struka!! (Ovo mi je današnji zaključak, a i mislim da ga razradim još malo!)
      Jesam li ja veći stručnjak od npr, dr. Kona!? Ja, koji veze nemam sa medicinom? Jesam li? Jesam!!! Tri puta veći od Kona epidemiološkog ideologa!!! Toliko je „struka“ rasturala ovaj svet u prethodnih nekoliko meseci, da je svako, ko je hteo, mogao da odabere „jednu“ stranu u njihovim totalno kontradiktornim stavovima, izjavama i Konačnim odgovorima!! Doktorska je sujeta golema!!! Ne samo Konova, nego sve jednog čoveka koji se mučio učenjem da dodje do diplome!! Ta diploma kasnije čini čuda!! Zbog diplome doktor više ne može biti glup!?!! I odmah da ću da ih razuverim… Ooo, može!! I te kako, pa i jako glup!! Doktorska diploma je, sada se to vidi lepše nego ikada, jedna vrlo nezgodna stvar!! Eno onog Stevanovića… On je uporan sa Obolelim i Novoobolelim, iako su slučajevi asimptomatični!! Diploma mu daje pravo da se svima obraća sa te Neprejebive doktorske visine!! Ako ja, doktor, kažem Novooboleli!? Ko si Ti da kažeš da nije tako!?? Jel imaš školu, jel imaš diplomu? A jel medicina na diplomi? Nije!? Onda ima da ćutiš!!! Ako ja kažem da su Bolesni, da su Novooboleli… Ima tako i da bude!!!

      I sve to spada u struku, odnosno ono šta se zove Struka!! Ja ću, sa druge strane, glup i neobrazovan i bez diplome, biti veći eksperat od njega jer ću najjednostavnije primetiti da je manipulator jer na pogrešan način koristi svoju diplomu!! Ne mogu reći da laže jer je ipak u pitanju Zaraza, ali mu mogu reći da je Glup!! Iako nije glup, je li!! Glup je jer se na pogrešan način koristi ovakvim situacijama koje su nas zadesile!! Džaba diploma, džaba titula!! Neiskren si, nepošten si!!

      Ne znam koliko sam ispisao, čini mi se da je puno! Za kraj, treba reagovati!! Da bi čovek bio čovek, mora se obazirati na reči koje imaju smisla ni koje pogadjaju!! Ja to stalno ponavljam, i stalno ću i ponavljati!!! A ponavljaću sve dok se i političari ne nauče takvoj „mudrošću“!! Kad odreaguješ, pa dobiješ po nosu, naučićeš nešto!! Sledeći put ćeš znati, bićeš pametniji!! Ukoliko neko ne reaguje, ukoliko se ne obazire na Istinu, onda dobijamo sve one prideve koje je Darko gore upotrebio kao loše i od kojih zazire!! Ipak su čast i poštenje ono čemu se moramo diviti!! A u Srbiji je to nešto na šta se gleda sa podsmehom! Kako kaže Basara… Meni kad neko pomene Poštenje, ja bih za pištolj da se uhvatim!!?! Moguće da je uticaj Bebe Popovića veoma jak, ko zna!! A pisac ipak malo slabiji i povodljiviji!? (Biće da je veliki grad uticao Jako jako, pa da jedno takvo prijateljstvo predstavlja uspeh, ili čak i Čast!?? Ko će ga znati kako je to u nadfamoznom svetu!)

10. Sjajna priča

11. Na pitanje „Odakle dolaze ti ljudi?“ davno je odgovorio George Carlin, to bi Dare morao da zna, posto je i sam njegov, da tako kazem – fan. „Odakle? Pa, dolaze iz nasih Porodica, od nasih roditelja, iz nasih domova, skola, crkvi, od nasih „biznismena“ a biraju ih nasi gradjani. Garbage in – garbage out.“

    Ako nekoga interesuje, moze da ukuca u pretragu „George Carlin The public Sucks“, on je to lepse ispricao, davnih 90-ih. Cheers!

12. Skapirali smo, ne treba biti defektan već ne slušati šaptače. Pitaš se: Odakle dolaze ti ljudi? Gde im je gnezdo? Evo jedan momak pre neki dan se i sam to pitao i napisao: Prosto se čudim kada vidim ljude bliske politici, ljude koji menjaju stranke, ljude koji misle da imaju moć, ljude koji misle ako ispijaju kafu u kafiću da ih svi gledaju, pa se zamislim, da li oni imaju majke i očeve ili su se stvarno izlegli iz fekalija? (D.Nedeljković) Vrlo dobro momci, lepo vas je čitati. Prvo postavljamo pitanja, onda polako nalazimo odgovore, ali znajte da moramo na kraju da zasučemo rukave i odradimo posao, iskopamo kanal i pustimo vodu da g*vna odu.

13. Gospodine Darko, u turbulentnim vremenima, samo oni u kojima se prozimaju hrabrost, odlucnost i neprikosnovena zelja ka uspehu mogu da racunaju na nekakakav napredak. Jer nikom nije zagarantovana sigurnost na tom putu, sto od nemoci u savladjivanju prepreka na koje nailazi, sto od onih kojima preti opasnost da napuste uzurpirana mesta u udobnostima fotelja. Prosto receno, foteljasi su najveca opasnost po samopregornog osvajaca ne savladivih, na putu ka uspehu.
    Ali me ipak tera neka znatizelja, u mom skromnom poznavanju zabljeg sveta. Naime, koliko sam upamtio kroz osmogodisnje skolovanje, zabe su posebna vrsta koja, prilikom oglasavanja, puni svoje balone kako bi im ono sto duze trajalo. Ali su karakteristicne po duzini svojih lepljivih jezika koji im sluze za hvatanje sitnih insekata, a u svrsi svakog zivog bica, sto duzeg opstanaka, makar i u ovakvom svetu.
    Njihova zelja da imaju drugacije poglede od onih koje im je priroda podarila, da uvek gledaju iz njihove perspektive, nagoni ih zelja da svoje vidjenje, ponekad, upere iz pticje perspektive, ali ih sputava ne mogucnost da lete, pa su, svojim mekanim stopalima, uz puzeci stav, pri cemu im od velike, rekao bih ogromne koristi, sluzi i lepljivi a uz to i dugacak jezik.
    Ne znam da li iko moze da docara njihov osecaj kada se nadju na nekim visinama, ali pretpostavke radi, verujem da im se, bar ispocetka, mantra po glavi, jer, ne naucene na poglede sa visina, mozda, dozive stresne trenutke, kada vise puta zazmure, dok se koliko toliko ne priviknu na pogled iz njihove, hocu reci zablje, sa visinske pticje perspektive.
    Zato se zabe bolje osecaju na cvstom tlu, pa se njemu i vracaju, od nesigurnih visina, sa kojih moze da se padne, ugruva, pa bogme i pretrpi teze povrede.
    Da ste, u svojem pisaniju, pomenuli neku drugu zivotinjku, poput macaka, veverica, sto da ne, i vuka. A zasto bas vuka? Pa iz jednostavnog razloga sto vucja porodica veoma pomamno vodi racuna o svojim potomcima, sto ce reci vucicima, koje, od malih nogu iliti cim prohodaju, uce kako se svladjuju prepreke ka cilju. Da li je to potreba za hranom, manje picem, jer pored konzumiranja ulova u njihovim zrtvama, isisavaju krvnu plazmu, koja im sluzi, kao alkoholicaru alkohol, za njegovom jos vecom zeljom, jos zesceg konzumenta, tako se kod vucica stvara jos veca zelja, koja postaje opsesija, za lovom, ali sve vise punokrvnih zrtava.
    No da ne bih preterao u opisivanju i drugih vrsta zivotinjskog sveta, sklonog ka osvajanju ili prisvajanju, radilo se to ovisinskim ili nizinskim tackama, ovde cu zavrsiti svoje tirade, u zelji da i Vi mene razumete kao sto, moja malenkost, Vas razume.
    U toj nadi, moji iskren pozdrav uz zelju da trajete sa Markom u „Mentalnom razgibavanju“. V.R.

14. Dobra

15. ,Fenomenalno,Svaka cast.