Boško

U pogledu koristi od regionalizacije, kažu da je u raznim zemljama diljem planete bilo određenih pozitivnih rezultata ali i da je takav koncept u nekim slučajevima imao krajnje negativne nuspojave. Za ocenu dometa tako smelog koraka, rezimiraju, potrebno je vreme koje će pokazati koliko regionalizacija Srbiji može biti od koristi. šanse za uspeh projekta su, dakle, fifty – fifty.

Treba verovati u dobre namere G17 plus (brenda koji se pretvara u URS) prema Srbiji. Ako ni zbog čega drugog, ono jer će i ljudi iz G17 plus u Njoj regionalizovanoj živeti. Iz žara očiju lidera partije čita se uverenost u ispravnost takvog puta. Možda to jeste dobitna kombinacija za 21. vek, iako i proverenom sistemu ograničenja državne vlasti lokalnom samoupravom ništa ne fali ako se poštuju pravila igre. Ama se u Srbiji pravila malo poštuju. Dakle, ne treba a priori biti protiv regionalizacije, koja iz priča promotera deluje prilično bajkovito.

G17 plus je, saborno, oko sebe okupio pojedince i lokalne partije – ideološki, vrednosno, kulturološki, mentalitetski, doprinosno… prilično šareno društvo. Ali ne treba se zamlaćivati razlozima takvog okupljanja. Oni su braća razlozima koji su naterali Velju da se oprosti s Vojom i pruži ruku Tomi i kumovi su sa razlozima koji su naterali Tomu da prigrli manekena socijalizma u Srbiji Vulina uz nastup estradne umetnice Mare Karić i njenog nepotpunog orkestra. Oni su deca razloga što državni vrh ne propusti ni jednu prislavu u Končarevu. Oni su „x“, „y“ i „z“ predizborne matematike. U kojoj naučnoj disciplini je ministar ekonomije, po vokaciji, krajnje vešt.

URS je rođen i valja ga ljuljati uz umilnu obećavajuću pesmicu o regionalizmu. Pitanje je samo ko, pored neumornog lidera G17 plus, učestvuje u odgajanju tog čeda. Ima u URS zasigurno časnih ljudi dokazanih u svojim profesijama, koji su videli Svet i još i uspeli u njemu. Koji Srbiji neće da uzmu ništa već samo da joj pruže. To valja ceniti.

U pogledu uspeha „projekta“ na oprez vuku životopisi nekih okupljenih. Onih koji su Božjom greškom u spletu čudnih okolnosti avanzovali za predsednike opština, pa su zašvajsovali zadnjicu za glavnu stolicu u gradskoj kući i stalno se savetuju s gastroenterologom koje su posledice gutanja opštinskog pečata (zlu ne trebalo). Koji u malim mestima snagatorski pokazuju gradonačelničke mišice i ljube se u sopstvenu ruku kad asfaltiraju sokak u svom naselju ili kupe crep za prednju stranu parohijskog doma u selu predaka. Koji već sebe vide na čelu regionalnih vlada ili skupština, a kumove, rođake, sekretarice, šofere kao regionalne ministre ili poslanike. Kojima se već tako živopisno u snu javlja srodstvo u pravoj liniji s Hrebeljanovićima, Brankovićima, Dejanovićima, da im (u ozbiljnim godinama) ta vizija izaziva obilne noćne polucije.

Takvo natprirodno biće je, npr, Boško Ničić. Čovek je novodemokratsko – radikalno – liberalnodemokratsko – ujedinjenoregionalnih – (???) afiniteta. Poznat po tome što je bio veran politički saveznik i Dula Mihailovića i Čede Jovanovića i Tome Nikolića kao što je veran saveznik Mlađe Dinkića. Lider je regionalnog pokreta slikovitog imena „Živim za Krajinu“ i, kao takav, stoluje u Zaječaru (koji će, zbog strelovitog svakovrsnog rasta pod njegovom rukom, biti centar jednog regiona). Sa uspehom je zastupao (do prvih eliminacija) interese i „Živim za Krajinu“ i „živim u Zaječar“ na „Farmi“, kojom je čak upravljao u jedan ma’. On, kad mu se ne svidi pozorište ukine pare za pozorište, a kad mu se pozorište svidi kupi kartu i još i otvori „Dane Zorana Radmilovića“ u „to pozorište“. Spreman je da se u ime grada Zaječara povoljno zaduži za grejanje, jer je sposoban da iz gradske kase stuče dva miliona dinara za mobilno telefoniranje. Na posletku, ozračen od mobilne telefonije, uvek može da otkrije zaveru protiv sopstvenih patriotskih nastojanja, usled čega, ako treba, može da ujedini svoj pokret sa Jedinstvenom Rusijom.

Biografija, brajko moj! Da se smrzneš. Daj takvom čoveku region u nadležnost! Pa, tad, što bi rekli Timočani, „neće može sa lopatu da mu se prinese“.

Treba podržati svaki predlog koji Srbiji može da donese boljitak. A, u želji da uspe u svojim nastojanjima, kada je u pitanju političko zbrajanje, ne mogu da ne podsetim ministra na staru srbijansku narodnu računsku operaciju: „jedan plus nula je jedan, glava plus drvo – čvoruga“.