Do gole kože

Četiri dame (tri plavuše i crnka, ali to nije bitno), „ozbiljne u svom poslu“, koje javnost prepoznaje, pogođene posledicama zemljotresa u Kraljevu i poplavama uz Drinu, ranjena srca zbog viševekovnih nepravdi i mora gladnih u Srbiji, krenule na put dobročinstva. Po ideji jedne od njih, slučajno vlasnice ketering kompanije (preduzeće za pripremanje skupe hrane za koktele, in-žurke i druge ugodne prilike) koja je na televiziji videla prilog o narodnim kuhinjama u Srbiji, odlučile da pomognu gladnima.

Uz pomoć istaknutog pariskog fotografa srpskog porekla, te uz podršku Ministarstva kulture, vlasnica (ketering kuće), glumica, voditeljka i četvrta (od svega po malo) hrabro su fotografisale svoja istaknuta naga tela, odevena samo u voće, povrće i hlebno žito. Sad će set svojih nadasve umetničkih fotografija, još od pramajke Eve bez umetničkog premca, izložiti na aukciji i od tako sakupljenog novca pomoći i Kraljevu i gladnima u Srbiji. Bajka kao u braće Grim.

Ne može se odreći snažan efekat učešća poznatih u nekoj dobrotvornoj akciji uz medijsku podršku. Bitno je samo ko i koliko poznat, sa kojim motivom i na koji način čini gest dobre volje, koji će medijski biti propraćen. Seljak sam u trećem kolenu. Kolenovićstvo tog kvaliteta u svojim ranim četrdesetim bez ustručavanja, transparentno, podnosim. Nije mi teško da budem iskren. I biću. „Hrabri i plemeniti“ gest cenjenih dama normalan čovek u Srbiji teško može da svari bez velike mučnine. Evo radi čega.

Četiri umetnice, svakako, nije trebalo da budu fotografisane dok slažu crep na krovu neke kuće u Kraljevu ili mešaju varjačom u nekoj narodnoj kuhinji. To ne bi imalo estetske vrednosti. Ali, da li je baš moralo da bude do gole kože? Bez obzira na motiv. Situacija u domaćem džet-setu (ko kaže da je drugačije drugde?) slikovito se može opisati kao guranje u prepunom tramvaju. Čim se neko uhvati za šipku srednjih vrata i dokopa gužvanja i vonja unutrašnjosti, namah se okreće i dreči na prvog iza sebe: „Šta se guraš, seljačino?!“. I odmah počne da traži što prikladnije mesto za sebe. Mlatarajući rukama, mrdajući nogama, vrteći zadnjicom. Raznim, dakle, akcijama.

U rečeni „projekat“ ušle su dame čije ambicije, objektivno, znatno prevazilaze značaj koje imaju na javnoj sceni Srbije. Svesne da vreme prolazi i ka tramvaju hrli sve više putnika. Mlađih, uspešnijih, atraktivnijih. Zato, imajući u vidu pređašnja šokantna nastojanja nekih od tih gracija da pošto-poto zadive skandala gladnu publiku i ostanu njen miljenik, čitava priča prilično tukne na potrebu da se iskoristi svaka prilika i upotrebi svaki način za zadobijanje publiciteta. Apsolutno svaka prilika. Čak i prirodna nepogoda. I apsolutno svaki način.

U ovoj po svemu naopakoj priči još je mučnija uloga medija. I to ne samo tabloidnih magazina i razbibrižnih porodičnih kolaž-nedeljnika, već i TV stanica od nacionalnog značaja. Koji se trkaju u spinovanju od posledica zemljotresa i poplava zamlaćenog publikuma. Koji javnost ubeđuju da je zabavno fotografisanje sa grožđem na grudima, kupusom i paradajzom na stomaku ili klasjem žita u naručju dama kojima je takva vrsta egzibicionizma „u rok službe“ ustvari vrhunska umetnost i bogougodno delo. Koji pozivaju „društveno odgovorne pojedince i kompanije da na svom zidu imaju nešto tako lepo“. I od kojih neki idu dotle da, čak, objave grupni portret „dobrotvorki“ sa američkim predsednikom Obamom, koji se iz pozadine, sa ulja na platnu, u beloj košulji zavrnutih rukava (u pozi što zove na akciju), blagonaklono osmehuje na njih.

Naravno, i sam publikum ovde ima krajnje istaknutu ulogu. Zbog sopstvenog neukusa i generacijama uzgajanog dvojnog morala. Zato što će za svaku slučajno zalutalu slobodniju sličicu neke estradne početnice reći da je pornografska, dok će im se fotografije „dobrotvorki“ dopasti zbog „umetničke svedenosti i provokativnosti“. Zato što će sa imenima aktera nekog palanačkog erotskog video-klipa danima ispirati usta uz gnušanje na njihov nemoral, dok će se rasplakati nad zlom srećom „umetnice i majke“ kojoj neko iz lične arhive kao bajagi slučajno ukrade snimak „klot naturel“ i rad’ čega ona prolije more krokodilskih suza. Pa joj se slično uskoro ponovi. Na posletku, zato što će među tim publikumom sigurno biti onih koji će ove fotografije kupiti. Naročito ako padne i koji autogram na njih. Ali ne da bi se pomoglo gladnima, nego da bi se razmetljivo o tom „događaju“ govorilo. Kao Muja, na pitanje da li je video Mona Lizu. „Ćuj, ba, gled’o! Jebav’o.“