Godišnjice

Prvog oktobra 1941. godine srpski ustanici oslobodili su Čačak, a prvog oktobra 1996. Ujedinjene nacije su nam ukinule sankcije. Drugog oktobra 1944. Veliki Bečkerek postao je Zrenjanin. Trećeg oktobra 1999. u atentatu na Ibarskoj magistrali stradala su četiri člana SPO. Četvrtog oktobra 1944. raspušten je koncentracioni logor na Banjici (u kojem su Srbi tri i po godine koncentrovali Srbe), a istog dana iduće godine osnovan je FK Partizan. Šestog oktobra 1915. nemačka i austrougarska armija strahovitim bombardovanjem Beograda započele su napad na malenu Srbiju. Sedmog oktobra iste godine major Dragutin Gavrilović na beogradskom Dunavskom keju održao je svoj čuveni govor braniocima Beograda. Osmog oktobra 1912. počeo je Prvi balkanski rat. Devetog oktobra 1934. u Marselju je ubijen kralj Aleksandar I Karađorđević. Desetog oktobra 1991. Skupština Srbije donela je odluku da republička zastava bude trobojka, bez komunističkog simbola, zvezde petokrake. Jedanaestog oktobra 1882. Jelena-Ilka Marković pokušala je, u činu lične osvete, atentat na srpskog kralja Milana Obrenovića u Sabornoj crkvi u Beogradu. Dvanaestog oktobra 1934. jedanaestogodišnji Petar II Karađorđević proglašen je kraljem. Četrnaestog oktobra 1941. Nemci su streljali nekoliko hiljada ljudi u Kraljevu. Dvadesetog oktobra 1944. oslobođen je Beograd. Dvadeset prvog oktobra 1941. Nemci su streljali nekoliko hiljada Kragujevčana u Šumaricama. Dvadeset drugog oktobra 1992. na putu Priboj – Rudo iz autobusa je kidnapovano 16 državljana Srbije muslimanske veroispovesti, stanovnika sela Sjeverin na granici Srbije i Bosne, koji su potom ubijeni u Višegradu. Dvadeset četvrtog oktobra 2000. Skupština Srbije izabrala je prelaznu tehničku vladu Srbije da do vanrednih parlamentarnih izbora 23. decembra obezbedi funkcionisanje zemlje. Vladu su formirali Demokratska opozicija Srbije, Srpski pokret obnove i Socijalistička partija Srbije. Dvadeset šestog oktobra 1972. u kampanji Saveza komunista Jugoslavije protiv „anarholiberala“ smenjeni su najviši funkcioneri Saveza komunista Srbije Marko Nikezić i Latinka Perović. Nakon toga smenjeni su i funkcioneri u državnom aparatu i privredni rukovodioci koji su se zalagali za liberalizaciju i modernizaciju društva…

Blago narodu sa toliko mnogo godišnjica u samo jednom mesecu. On može da bira čega će se sećati i ima mogućnost da svoja sećanja pravilno rasporedi.

Ovog oktobra, između tolikih godišnjica, opredelili smo se za obeležavanje jedne desetogodišnjice. Jer deset godina je lep, okrugao broj. Zgodan za pamćenje i prigodan za obeležavanje. Naročito kad se obeležava jedan tren u istorijskom hodu nacije kad je nacija bila u isto vreme i hrabra i pametna. Samo jedan tren.

Petog oktobra 2000. godine aktom građanske hrabrosti i mudrosti (da ne ogreznemo u krvi) mnoštva (sa raznih strana barikada) srušen je režim Slobodana Miloševića i ljudi u Srbiji nešto su započeli da grade sa puno elana. Koje nikako da završe. Kao neimari Skadra na Bojani, koje nije pohodila graditeljska sreća sve dok nisu žrtvovali nešto što im je jako drago.

Posle herojskog građanskog Petog oktobra 2000. nanizali smo deceniju lomatanja po kozjim stazicama mnogih pokušaja da se iz memljivog podruma ispnemo na dnevnu svetlost prizemlja. Putujemo po prtinama, koje vode levo, desno, gore, dole, pa sve u krug po mraku. Koje su kao ekserima posute naručenim anketama i istraživanjima, klimavim političkim koalicijama, reformskim eksperimentima, najmaštovitijim aferama, horor događajima daleko iznad mašte i jedne Agate Kristi, zastrašujuće uspešnim privatizacijama, teškom nevericom žrtava tranzicijsko-ekonomskih Hirošime i Nagasakija u Srbiji… I, eto, još smo u memli. Deset godina stariji, dvajes’ kila teži. I bićemo u memli verovatno sve dotle dok ne podnesemo žrtvu i u temelje našeg Skadra na Bojani uzidamo svoj mentalitet. Tada će nam, možda, krenuti.

Biće onda da smo se malo zatrčali sa obeležavanjem desetogodišnjice Petog oktobra, po navici brzopleto smetnuvši s uma da od 5. 10. 2000. godine u Srbiji peti oktobar uopšte nije prošao. On je tu, kao vanvremenska perpetuum mobile metaforična klackalica između šestog oktobra, koji nikako da osvane, i četvrtog koji malo, malo, pa nam se osmehne.

Zato, prigodom ovog Petog oktobra, nije loše da se podsetimo jedne tuđe godišnjice. Četvrtog oktobra 2005. godine Turska je započela sa Evropskom unijom pregovore o pridruživanju, četrdeset dve godine po podnošenju zahteva za članstvo u toj organizaciji.