Ima jedna stara anegdota o ocu i sinu advokatima. Naime, otac advokat, želeći da omogući sinu da izađe iz njegove senke, ode u penziju taman u trenutku kad sin postane advokat. Prođe neko vreme, otac vidi da je sin zadovoljan sopstvenim poslom, pa ga pita kako mu je. „Odlično“, odgovori sin ponosito, „završio sam onaj veliki predmet sa kojim si se ti mučio dvadeset pet godina“.
„E, magare moje“, uzvrati zabrinuto otac sinu, „nikad od tebe neće biti dobar advokat. Od tog nezavršenog predmeta divno smo živeli dvadeset pet godina i mogli smo još lepo živeti da ga nisi završio“.
Ministar infrastrukture Milutin M. (69), iz Beograda, za koga je kompleksnim genetskim istraživanjem pouzdano utvrđeno da je daleki potomak slavnog grofa Potemkina, nije advokat, ali je očigledno dobro upoznat sa pomenutom anegdotom i sveobuhvatno je sagledao sve njene praktične koristi. U prilog nesumnjivosti ove činjenice govori podatak da se ministar infrastrukture Milutin M. na različitim funkcijama već četvrt veka tako natprirodno uspešno bavi saobraćajnom infrastrukturom Srbije, na veliku korist srpskog naroda i svih građana Srbije, da je sebe već za života zlatnim slovima upisao u istorijske dike Otadžbine.
No, skroman po sebi (kakav inače odvajkada jeste), Milutin M. ne želi da prizna svoje onolike zasluge, precizno navodeći da je glede saobraćajne infrastrukture ostalo još mnogo toga da se uradi, da je on sam spreman na još veći lični pregor, te da mu treba još samo pola mandata da završi „Koridor X“ – posao svog života, koji ga je proslavio ne samo širom Srbije nego i daleko izvan njenih granica.
Zahvalna Otadžbina, razume se, nipošto ne sme da zaboravi niti umanji značaj i drugih Milutinovih grandioznih projekata, smeštenih u poslednju srpsku četvrt veka. Ko, na primer, sme Milutinu M. (69), iz Beograda, da ospori zasluge za velelepnu železničku stanicu „Prokop“, koja je zasenila i najgrandioznije poduhvate te vrste koji su za Milutinovog vakta napravljeni širom probuđenog istoka i zapada, te razbuđenog severa i juga? Ko može da mu spočita ikakav propust u izgradnji Beogradskog lakog metroa što od Vukovog spomenika može strelovito da dobaci do Resnika, Tošinog bunara i Ovče (sporadično čak i do Pančeva)? Ko da mu ne zahvali za srpske brze pruge – projekat nad svim projektima njegovog dvoipodecenijskog pregnuća? Na posletku, ko suznim okom da ne vidi njegovo neprestano izgaranje na koridoru IKS (tj. Koridor X), što reče jednom njegov intervalni prethodnik, saradnik i prijatelj, Velimir I. (57), iz Čačka? Ko, imajući sve navedeno u vidu, da ne pomisli â?“ eh, da je nama još Milutina?
Godinu dana unazad jedan svojeglavi junoša uskopistio se da razapne most između Novog Beograda i Banovog brda. Niti se zna što će mu most, niti što baš tu, niti što baš takav, niti što toliko skup! Ali, eto, detinja posla. Luduje dete, ne zna pravila postupanja. Ne gradi se most za godinu dana. Nije most kokošinjac ili kolibica Toma Sojera. Nisu materijal za most lego-kockice pa, cap-cap-cap, očas posla gotovo. Pa da most potraje do prvog vetrića. Okončanje nekog grandioznog posla mora grandiozno dugo i da traje! To junoša ne zna ali Milutin, naravno, zna. Zato je tu da očinski posavetuje. Da kaže, „most je lep ali nepotreban“. Onolike pare slupane u lepotu, na uštrb koristi koje donose „Prokop“, brze pruge, metro, čuveni koridor IKS.
Izgleda da junoša nije čuo za anegdotu o ocu i sinu advokatima, koja bi lako mogla da se ispriča i kao anegdota o ocu i sinu graditeljima. Izgleda da taj „mali“ u svojoj nadmenosti ne zna da se od jednog mosta preko Save može divno živeti najmanje dvanaest godina (tri kompletna mandata). Malo li je na ovakvu krizu? Zato i srlja, zato i privršava, zato i luduje, zato i gradi. Sve posred Milutinovog resora, gde su rokovi bitni, a kvalitet još bitniji. Gde ništa ne sme da se uradi na uštrb kvaliteta, pa makar sekire padale.
Pre dvadeset godina u nekoj sumanutoj prilici, onako mlad i lud, jezdio sam autoputem „Bratstvo – jedinstvo“ između Zagreba i Beograda. Bio je to tada jedan put. Nikakva se razlika na njemu nije mogla primetiti ni kod Novske, ni kod L1/Županje, ni kod L ida, ni kod Batajnice. Sve isto. Ovih dana sam igrom slučaja ponovo prolazio tuda. I video na istom pravcu dva, kao nebo i zemlja različita puta. I zamislio se na Batrovcima nad impozantnim doprinosom Milutina M. i saradnika saobraćajnoj infrastrukturi Srbije. I stisnuo pesnice da Milutin uspe da makar u polovini idućeg mandata završi koridor IKS, pa da se mi, građani Srbije, svi srećni i zadovoljni, tim putem zaputimo u dimenziju IKS. U kojoj je sve moguće. I još malo više od toga.
Tada bi Milutin M. (69), iz Beograda, spremno mogao da pređe na novu funkciju – na primer, na funkciju ministra za pomorski saobraćaj. Jer poslovi su pred njim. Valja Srbiju preko Gibraltara spojiti sa Atlantikom, a preko Barencovog moreuza sa Severnim morem. Neće biti odmora za Vas, moj Milutine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
