RTS i tako

Ja sam radosno čekao svojih prepodnevnih „pet minuta“, kada bih se nauživao gledajući školski (onaj prošireni, zimski) program, i popodnevnih „pet minuta“ s crtaćima i dečjim ili sentimentalnijim partizanskim filmom. Behu to idilični dani, kao u bajci.

Sećam se, neke mamine prijateljice (koje nisu znale šta bi sa sobom) čitale su ljubavne vikend romane. One koje su držale do nivoa, nisu se odvajale od Agate Kristi ili Perl Bak. Neke su čitale Mir Jam (za koju sam mislio da je Kineskinja). Godinama potom slagao sam mozaik njihovih ličnosti. Mir Jam su čitale sentimentalne neudate šalterske službenice, rano obudovele oficirke vazda na ivici suza, emotivne medicinske sestre na dežurstvima (koja su katkad bivala dosadna)… – one kojima je pamet umotana u emociju bila zaturena u registru negde ispod šaltera ili umrtvljena naftalinom iz oficirske šapke ili drogirana bolničkim mirisom lekova, alkohola i asepsola. Behu to dani gotovo bajkoviti.

Televizija Beograd, kao konobar u luksuznom restoranu, najmlađe je častila dezertima poput Kocke, kocke, kockice; Kolariću Paniću; Muzičkog tobogana; Nevena. Zateklo se tu i Babino unuče, Opstanak, Na slovo na slovo… Naši roditelji su gledali čuvene američke serije Koreni i Gradić Pejton, ili grandioznu rusku – Večni zov se zvala. Osim Otpisanih koji su pre bili mangupi (u pozitivnom smislu) no komunisti, legendarnog Đuze, ili svih genijalnih likova iz serije Ljubav na seoski način, živote su im vedrijim činili Mija i Čkalja, Šurda u Vrućem Vetru, Paja i Jare, Nikola Simić kao Guliver u seriji Više od igre. Imalo se šta, da kažem, videti. Brozova, komunistička, kakva god televizija bila, tih dana koji behu kao iz bajke, (uz malo zakidanje na sveobuhvatnosti informacija iz zemlje) bila je školski primer ostvarenja trostruke misije tog moćnog medija. Znala je da informiše, zabavi i obrazuje.

Godine su prošle. Vremena se promenila. Brozova televizija postala je javni servis. Reklamira sebe kao „vlasništvo građana Srbije“ i hvali se nenadmašenom gledanošću (što nije čudo jer je državna i ima signal i na nebu i pod vodom i u središtu zemlje). I to je sve. Jer, čime drugim da se pohvali? Da je RTS odavno, a pod mudrom, hrabrom i čvrstom rukom vizionarskog najvećeg medijskog sina svih naših naroda naročito, postala izlog jeftinih, nakinđurenih, najčešće bajatih kolača, to je dugo već mnogima jasno. Da RTS odavno ništa pametno nema niti želi da stvori, uveravamo se iz godine u godinu, iz dana u dan, iz časa u čas. Da nas svojim „prosvetiteljskim“ insistiranjem na srpskoj verziji latinoameričkih priča o ranjenom orlu, grehu njene majke, nesalomivom srcu i prebijenom k… pretvara kolektivno u neudate šalterske službenice, obudovele oficirke i medicinske sestre pogubljenih živaca, to i ptice na grani već znaju. Ko ne veruje neka se malo druži sa Žikom seljakom i njegovom Šarenicom.

Ali uredništvu „Javnog servisa“ može se od srca čestitati što je građane Srbije (svoje „vlasnike“) baš u novogodišnjoj noći vrlo slikovito uspelo da uveri da se RTS pomokrila na sve misije elektronskih medija proklamovanih još sredinom prošlog veka. Ona uopšte više ne namerava da informiše kako valja, ni da zabavi. A kamoli da obrazuje. Sočinenijem „Doček Nove godine u Petlovcu“, uz neobilazno kulturno „uzdignuće“ po zamisli „family Bajić & company“ – preduzeća za zamlaćivanje ovo malo preostalog srpskog mozga, uredništvo RTS pokazuje da mu se fućka za „vlasnike“. Sinopsis i scenografija kafane u Petlovcu, „genijalni“ sin Dragan uparađen kao Mikijev zabavnik, ocvala pevaljka, loto-devojka i još po nešto Suzi i „znameniti“ srpski domaćin Radašin, pomiritelno upakovan u azaro košulju i kravatu „u kooperaciji“ sa anterijom, uz sasluženje svih ostalih, mudrom rukom uredništva RTS vođenih, rugali su se svemu u Srbiji što navodno promovišu. Toliko im je to dobro išlo da je dežurni tehničar RTS mogao uredno preko praznog ekrana da pusti kajron čestitku – „Dragi građani Srbije, sve zaostale račune da platite odma', jer će ve tužimo. Će ve tužimo jer nam se može. Može nam se jer nam niki ne mož' ništa. Niki nam ne mož' ništa jer mi svakem možemo svašta. A sad, srećna vi Nova godina i idite da spavate. Ili da radite šta vi je volja. Pozdravlja ve vaš RTS. I tako“. Pa da isključi signal.