Sloboda od straha

 Kolege deputati ili su ga psovali ili su se smejali. Nisu znali ili nisu želeli da znaju ono što je njemu, pravniku, bilo belodano. Zakon o krivičnom postupku samo je protokol o lečenju bolesti. Zdravlje društvenog organizma drugačije se održava. Terapija za svaku eventualnu bolest društva u drugoj je fioci.

Ovih dana u dvorani kuće ispred koje i dalje Rosandićevi „Igraju se konji vrani“ poslanici Narodne skupštine Srbije odlučuju o predlogu izmena Zakona o krivičnom postupku. Predložene izmene tiču se produženja pritvora u skraćenom postupku sa 8 na 30 dana i sniženja granice zaprećenog zatvora kod krivičnih dela zbog kojih se izriče ova procesna mera. Predlog Vlade, koji tumače kako kome je volja (sve zavisno od toga u kom delu skupštinske sale tumač sedi) opominje na bojazan vlasti da tekuće mučne scene sa srpskih ulica mogu izmaći kontroli. Što nikako ne bi bilo dobro.

Hitnost postupka, prepucavanja političara – predstavnika konkurentskih preduzeća toga radi, sumnjičavi glasovi struke da ćemo sopstveno zakonodavstvo okititi još jednom kaučuk-normom (koja se može tumačiti i „mož’ da bidne“ i „ne mora da znači“), nedostatak podataka o problemu, neimanje spoznaje dve potrošačke korpe problema koji dovode do tog problema… razlozi su za moguć zazor naroda od dobre namere vlasti da se „navijačko“ pitanje u Srbiji reši tako da se građani ove zemlje od njega više ne znoje. A ako postoji bojazan vlasti da situacija može izmaći kontroli, ako ona rodi strah naroda da vlast koristi situaciju da iz sopstvenog ćara zavrne slavinu ljudskih sloboda, ako se njima pridruži poslovična zabrinutost Evropske unije za naš evropski put u vezi s tim problemom, eto sveopšteg straha i eto i igrača i muzike za vrzino kolo. Koje se nesagledivo najvećem broju građana Srbije, a ni grešnom sočinitelju ovih redova, nikako ne igra.

Iako je problem gordijevski zapetljan u kučinama našeg socijalnog trnja, ekonomskog blata, nacionalnih rana, mentalitetske napaljenosti, već odavno je trebalo da bude odrešen. Ali srpsko društvo, brinući brige planetarnih nepravdi, za taj posao nije imalo vremena.

I, mada su po difoltu za zlu karmu ove zemlje najčešće krivi političari u uskim cipelama (bez obzira na starost, pol i svetonazor), glede mučne ekspanzije „navijačkog“ pitanja svi smo zakazali. Posebno pravnička struka. I to sam krem te struke.

Ima više od dve godine otkad su navijačke grupe „uzete u postupak“. I izuzev što su, najzad, uzete u postupak, ništa se desilo nije osim što više od dve godine u Srbiji traje pingpongiranje rešavanja ove muke u okviru sistema. Toliko već, trošeći vreme (i pare poreskih obveznika) tribinama, okruglim stolovima, medijima defiluju tužioci, mudrujući kako će problem biti rešen čim sudovi osude „pohvatane“ huligane sa stadiona, sudije redovnih sudova, čateći kako će svi izgrednici biti osuđeni čim Ustavni sud zabrani navijačke grupe, a ustavne sudije, tolkujući kako će ukinuti svaku navijačku grupu čim tužilaštvo prikupi još dokaza o njenom destruktivnom delovanju. Što je dokaz uljuljkanosti i nedostatka volje za odgovornošću pravosudnih poslenika. Koji nikako (pardon) da skupe petlju, prevežu je u čvor, i obave posao za koji im je dato poverenje.

Izgleda da vlast opet pogrešno procenjuje. U dobroj nameri da reši golem problem žurno pokušava da lončetom vode ugasi vatru. U strahu od širenja stihije, dodaje 22 dana mogućeg ležanja u istražnom bajboku momcima kojima je ležanje – ležanje, gde god da su. Koje rešenje će kod mnogih u Srbiji izazvati strah da će se zbog greha Nikole vlast obrušiti i na Svetog Nikolu. A strah je, što reče Dragoljub, rđav savetodavac.

Zato upravo sada, na „navijačkom“ pitanju, vlast mora da lupi rukom o sto i da ljudima u togama (koji su u budžetu vrednovani kao dva do sedam profesora) jasno poruči: Obavite posao sa zakonima koje imate! Ko u Srbiji nije spreman da bude sudija Falkone neka ide da otvori pekaru! I da hitno pronađe način da momke koji su pogrešno razumeli priču o „Kartagini – čitaj: Beogradu – u plamenu!“ uveri kako ruše svoje. Čime će Srbiju osloboditi straha i vlasti od naroda i naroda od vlasti.

Ali ‘ajde. Ako se ne može pomoći, neka se ne odmaže. Možda treba promeniti Zakon o krivičnom postupku kako je predloženo. Možda je potrebno dodatno vreme za prikupljanje dokaza. Možda je to put rešenja problema. Iako trideset dana u ozbiljnom poslu očas prođe.