„Politikološki ogledi“, najnovija knjiga Slaviše Orlovića, profesora FPN, svojom aktuelnošću izaziva znatnu pažnju stručne i šire javnosti u Srbiji. Gradeći „Politikološke oglede“, nastavljajući da se bavi odnosom slobode i vlasti, dvema nosećim temama, „kojima se mogu pratiti i istraživati tokovi političke misli kroz istoriju i danas“, autor dalje ide putem, širokim i dobro utabanim rečenim studijama. I u „Ogledima“ ovaj naučnik i društveni iskustvenik (koji je na domaćoj javnoj sceni učinio sebe poznatim i prepoznatljivim predanim učestvovanjem u objektivnom sagledavanju srpske društvene stvarnosti), apotekarski odmereno u osnove naučnih izjašnjenja unosi i vešto kombinuje neophodnu dozu teorijskih i istorijskih uslova i pretpostavki, komparativnih saznanja i iskustava, i rezultata sopstvene analize današnjice srpskog društva.


Ovu od prethodnih studija unekoliko razlikuje metodološki pristup građenju knjige. Orlović se u ovom slučaju odlučuje za ogled – kratku formu naučnog delanja, dovoljno dugu da se njome kaže sve (ili najviše moguće) što treba o društvenom problemu koji se apsolvira, i dovoljno kratku i neopterećujuću da bude predmet interesovanja ne samo stručnog već i šireg čitalaštva.

Naučno provokativno i građanski hrabro, ogledi su fokusirani na pitanja značajna za civilno odrastanje naše, demokratski još nedovoljno zrele nacije. Ogledi: „O slobodi“, „O demokratiji“, „O partijama i izborima“, „O parlamentu i građanima“, „O globalizaciji i državi“, „O lokalnoj samoupravi, decentralizaciji i regionalizaciji“, „O knjigama“ – tretiraju suštinska pitanja demokratskog utemeljenja društva. Pitanja koja su, nažalost, neuralgične tačke hoda Srbije, ne samo danas, u poslednjih dvadeset ili šezdeset pet godina njenog trajanja. Dileme koje ishode iz tih pitanja autor razume kao trenutne prepreke, a prave odgovore na njih kao uspehe u prevladavanju prepreka koje srpsko društvo mora postići „na putu do sebe“, na koji „najpre valja poći od sebe“.

Posebno zanimljiv s aspekta naših državnih težnji (pristupanje EU), stanja i nedoumica, je ogled „O globalizaciji i državi“ koji posmatra globalizaciju, s jedne strane, i državu u procesu globalizacije, sa druge.

Autor se, kad je reč o Srbiji, zalaže za „glokalizaciju“ – delovanje države i građana koje „podrazumeva složenu interakciju globalizujućih i lokalizujućih tendencija, kao sinteze partikularističkih i univerzalističkih vrednosti“. Jasno poručuje: „Na putu do sebe, najpre valja poći od sebe“ i podučava da „odgovor ne leži u izolaciji, već u otvorenosti, saradnji i adaptaciji“. I državi se razbija iluzija – u procesu globalizacije relativizuju se teritorija i granice, a država trpi redukciju svog suvereniteta i beleži da „na gubitak ili smanjenje suvereniteta utiču globalna ekonomija, nove forme globalnog upravljanja, međunarodni vojni savezi i međunarodno pravo“. Preporuka građanima Srbije reska je, tačna i patriotska: „Realnost i neminovnost, a po nekima i sudbinska dimenzija globalizacije ogleda se u činjenici i istorijskom iskustvu po kojem nikada nerazvijeni nisu bili primer razvijenima niti su slabiji diktirali jačima, već obrnuto. Da bismo pronašli svoje mesto u savremenom svetu najpre je potrebno da ga upoznamo i razumemo“, a ocena ponašanja Srbije u procesu globalizacije je iskrena: „Bilo je previše problema sa percepcijom, nedostatka osećaja za vreme i prostor, nerazumevanja konteksta!“, sumarno malo podsmešljiva, no dobronamerna. Naša državna politika poistovećena je sa strategijom Patka Dače: „Ako ne možeš da ih pobediš – pridruži im se!“, koja je uvek zakasnela, ali (i takva) odvraća od lošeg kraja.

Opisani „Politikološki ogledi“ su spona između pravila fer pleja, koja žive u uređenim demokratijama, i potreba našeg društva. Posebno zato što se ni jednim stavom ne dovodi u pitanje svrsishodnost demokratije nego se samo označavaju feleri u demokratskim pravilima i ukazuje na puteve njihovih otklanjanja. „Ogledi“ ipak mogu biti opasna knjiga. Naročito opasna za totalitarna ili društva (i partije) u totalitarnom pokušaju. Opasna, naravno, i za neke u Srbiji, koja, kao pelivan po žici, hoda između demokratskih stremljenja i stalnih nedemokratskih „ponuda na trpezi“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari